Одржан округли сто „Организација и активности повереника за миграције на локалном нивоу“
Округли сто на тему „Организација и активности повереника за миграције на локалном нивоу“, поводом представљања резултата истраживања, одржан је у конференцијској сали Хотела М.
У име Факултета политичких наука Универзитета у Београду, округли сто је отворио проф. др Немања Џуверовић, који је поздравио присутне. Он је исказао захвалност и задовољство због континуиране сарадње Факултета са Немачком организацијом за међународну сарадњу у Србији (GIZ) и са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије. „Мислим да код нас недостаје више истраживања и предлога политика која се заснивају на чињеницама и подацима. Снажно подржавам овакве пројекте и надам се да ће их бити више, јер је једини пут до било какве дугорочне и системске реформе познавање и анализа правог стања“, објаснио је професор Џуверовић.
Заменица комесара из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије Светлана Велимировић истакла је да су Комесаријат и повереници настали 1992. године као одговор на кризу. Она је објаснила да је улога повереника у том тренутку била кључна за збрињавање огромног броја избеглица који је пристизао у државу. „Ситуација се променила у виду категорије и броја миграната, али и у приступу и мотивацији нових генерација које се баве овим послом. Положај повереника је веома специфичан, будући да су они ресурс који представља везу између Републике и националног нивоа, са једне стране, и локалне самоуправе, са друге стране“, навела је Светлана Велимировић.
Након поздравних речи, отворена је тема „Функционална анализа повереника за избеглице и миграције“, о којој су говорили Јована Стаменковић из Немачке организације за међународну сарадњу у Србији (GIZ), Милош Михајловић из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и проф. др Наталија Перишић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Јована Стаменковић напоменула је да се Немачка организација за међународну сарадњу у Србији труди да подржи политике и праксе које не реагују само на ad hoc изазове, већ да је циљ развој дугорочно одрживих решења. Она је истакла важност регионалног програма који ова организација спроводи у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији. „Наше претходно искуство показује колики је значај улоге повереника, нарочито имајући у виду изазове са којима се суочавају у непосредном раду са различитим категоријама миграната. Препоруке које би унапредиле положај повереника такође могу бити значајне за будућу стратегију управљања миграцијама“, предочила је Јована Стаменковић.
Милош Михајловић изразио је захвалност партнерима из Немачке организације за међународну сарадњу у Србији, професорима са Факултета политичких наука и повереницима који су са изузетном посвећеношћу учествовали у истраживању. Он је оценио да је овај документ веома значајан за Комесаријат, јер указује на изазове са којима се повереници свакодневно сусрећу, али и због тога што садржи смернице за унапређивање њиховог положаја. „Повереници су битна карика нашег система, јер су на првој линији комуникације са нашим корисницима. Важно је да заједно радимо на спровођењу препорука и обезбедимо ресурсе како би они могли да одговоре на захтеве корисника“, рекао је Милош Михајловић.
О циљевима истраживања говорила је проф. др Наталија Перишић, истакавши важност сагледавања свих аспеката рада повереника, као и трансформације стечених знања у конкретне препоруке. Она је нагласила вредност колегијалних односа и међусобног уважавања, као јединог пута до саслушања различитих перспектива и унапређења положаја свих. „Док сам слушала претходне говорнике, присетила сам се речи стручњака који су радили на овом истраживању. Једна експерткиња је рекла да мисли да је занимање поверника најкомплексније у Србији, а други експерт је додао да му се чини да су повереници врло често на усамљеном острву“, закључила је професорка Перишић.
У наставку округлог стола, представљени су резултати истраживања. Проф. др Дејан Павловић изнео је резултате деск анализе, док је проф. др Наталија Перишић разјаснила резултате упитника и приказ резултата фокусираних групних дискусија и интервјуа.
По завршетку излагања, учесници округлог стола имали су прилику да додају сопствене препоруке и отворе дискусију на дату тему.
Округли сто организовали су Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, Немачка сарадња за техничку помоћ – GIZ и Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
