Одржан панел ,,Србија на раскршћу, српска академска заједница на раскрсници” у оквиру 19. Сабора политиколога
Панел дискусија на тему ,,Србија на раскршћу, српска академска заједница на раскрсници“, на којој су говорили Јована Била Дубаић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, Наташа Јанковић са Учитељског факултета Универзитета у Београду, Зорка Миливојевић са Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, Милан Липовац са Факултета безедности Универзитета у Београду, Ксенија Аксентијевић са Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду и Јована Караулић са Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, одржана је у оквиру 19. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Доц. др Јована Била Дубаић изнела је своја запажања на тему грађанске непослушности у одбрани аутономије Универзитета у Србији. Она је истакла да је Универзитет важан стуб слободног друштва, зато што скретањем пажње на важне проблеме у друштву доприноси општем добру свих. ,,Услови за настајање грађанске непослушности су: исцрпљеност свих легалних путева, постојање озбиљне и очигледне неправде, јавно и ненасилно деловање са спремношћу да се сносе последице, и акција која има образовни и освешћујући карактер. Грађанска непослушност није хир, већ савесна одлука да се побунимо против нечега“, објаснила је др Дубаић.
Проф. др Наташа Јанковић и мр Зорка Миливојевић упознале су присутне са стратегијским оквиром акције „Факултети на раскрсници“. Проф. др Наташа Јанковић нагласила је постојање синергије између универзитетских професора, студената, зборова и грађана. „На раскрсници је увек била узаврела атмосфера, али нас она није поколебала, већ нам је дала енергију“, указала је проф. др Јанковић. Мр Зорка Миливојевић истакла је важност организације разних културних активности у којима су учествовали како професори, тако и грађани. „Схватили смо да је наш највећи успех то што смо активирали разне друштвене групе, од најмлађих до најстаријих“, оценила је Миливојевић.
Доц. др Милан Липовац осврнуо се на безбедносне аспекте „Факултета на раскрсници“. Он је нагласио озбиљност безбедносних изазова који се нису могли предвидети, а са којима су свакодневно били суочени. „Разлика између плана и реалности протеста „Факултети на раскрсници“ открива и потенцијале и ограничења академског и грађанског отпора у Србији. Треба узети у обзир да није важна само истрајност и циљ који покушавамо да остваримо, већ и величина противника против ког се боримо“, поентирао је др Липовац.
Проф. др Ксенија Аксентијевић подсетила је на важност добре логистике при планирању оваквих акција. Она је указала на огромну дисциплину која је била потребна да би се пронашла одговарајућа и брза решења за проблеме који су настајали током трајања акције. „Суштина је у људима који су на раскрсници боравили седамнаест пуних дана. Огроман ментални, физички и емотивни ангажман учпесника је оно што је омогућило да се акција спроведе“, изјавила је проф. др Аксентијевић.
Доц. др Јована Караулић говорила је о границама слободе изражавања, као и о медијској покривености ове акције. Она је напоменула да се моћ медија огледа у могућности да јавне догађаје учине друштевено релевантним или их симболички избришу. „Са једне стране медији обликују поруке које окупирају пажњу шире публике, а са друге стране, друштвено политичке праксе креирају стратегије које утичу на перцепцију политичких прилика. Комбинација медијског дискурса и друштвених пракси у Србији је довела људске перцепције у центар политичких дешавања“, подвукла је др Караулић.
Модератор панел дискусије био је проф. др Дејан Павловић са Факултета политичких наука Унииверзитета у Београду.
