Преминуо редовни професор Факултета политичких наука у пензији др Радомир Животић

Са жаљењем обавештавамо академску јавност да је редовни професор Факултета политичких наука у пензији др Радомир Животић преминуо у 88. години. Проф. Животић био је члан Одељења за новинарство и комуникологију. Предавао је Стилистику и Реторику и био један од утемељивача наведених научних области као академских дисциплина на овим просторима.

Радомир Животић рођен је 1937. у селу Кнежица код Петровца на Млави. Гимназију је завршио у Петровцу, а студије Југословенске књижевности и спрскохрватског језика завршио је на Филозофском факултету у Београду 1960. Магистрирао је примењену лингвистику и методику наставе на Филолошком факултету у Београду, са темом „Поезија за децу Драгана Лукића и могућности њене интерпретације у средњој школи“, чиме је стекао научни назив магистра филолошких наука. Одбраном докторске дисертације „Послератна репортажа и њене стилске одлике“ на Филолошком факултету у Београду стекао је научни степен доктора књижевних наука.

У пословној каријери почео је као професор у Гимназији у Петровцу на Млави, био је професор и директор Гимназије у Кореници у Хрватској, а затим у Учитељској школи на Убу. На Факултету политичких наука запослио се убрзо по његовом оснивању 1969. Радио је као асистент професору Бранивоју Ђорђевићу, који је као професор дикције са ФДУ започео наставу Реторике на Факултету политичких наука. Професор Животић је од 1978. на новинарски смер увео и предмет Стилистика, а извесно време је држао наставу и на предмету Новинарство у штампи, радију и телевизији. У пензији је био од 2002, током које је активно писао и објављивао научна дела.

У својој академској каријери објавио је више стотина библиографских јединица – научне монографије, студије, истраживачке радове и књижевне критике из области стилистике, реторике, лингвистике, медијских студија, књижевности за децу и студија политике. Научне текстове је, осим на српском језику, повремено објављивао на енглеском, француском, руском и словеначком језику. Објавио је двадесет научних књига, од којих су главни наслови: Изражавање новинара, Реторика и политика (с Добривојем Станојевићем), Новинарски жанрови, Комуникација и култура, Новинска критика, Послератна репортажа и њене стилске одлике, Небрига о језику и политичко општење, Афоризам – најкраћи књижевни жанр, Језик и стил ратне вештине. Осим тога што је био аутор уџбеника из Стилистике и Реторике на Факултету политичких наука, његове књиге коришћене су и на другим факултетима. У теорији стилистике остала су упечатљива његова истраживања о новинарској експресији и повезаности надахнућа, намера и способности утицаја новинара на друштво.

Упоредо с академским радом бавио се новинарством, књижевном критиком, есејистиком и писањем кратких прича. Као новинар био је активни репортер листова Борба, Новости и Политика, а као дописник радио је за редакције из Сплита, Загреба, Госпића и Уба. Као новинар-дописник похваљен је и награђен 1963. За своју прву објављену књигу Поезија за децу Драгана Лукића 1975. добио је награду „Невен“, за најбоље остварење у области теорије и критике литературе за децу. Такође, 1991. добио је „Награду ЈНА“ за студију Језик и стил ратне вештине и књигу Језик и стил командовања. Од посебно примећених дела која је написао ван академске библиографије, истичу се Хроника села Кнежица (у којој је дао репортажно-документарни преглед историјских, културолошких и лексичко-стилских специфичности свог родног места) и Поруке и поуке (књига аутобиграфских кратких прича и анегдота).