Oдржан округли сто „Афирмација социјалних радника у области психотерапије и саветовања“
Поводом предлога Закона о психолошкој делатности, округли сто на тему „Афирмација социјалних радника у области психотерапије и саветовања“ одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На ову тему говорили су председница Друштва социјалних радника Србије и доценткиња Факултета политичких наука др Виолета Марковић, доценткиња Факултета политичких наука и психотерапеут Ива Бранковић, социјални радник и психотерапеут Саша Вујић и координаторка тима за сарадње и пројекте Уније студената социјалног рада Милица Бугарин.
Коментаришући савремене изазове социјалног рада у Србији, доценткиња Виолета Марковић истакла је да је професија социјалног радника пред великим изазовима који трају годинама и нису привремени, већ дубоко структурисани. Она је указала да се од стручњака, у ситуацијама превеликих изазова очекује да одговоре компетентно и етично, а да им се не даје пуно средстава и могућности. „Видим изазове у савременом социјалном раду кроз три аспекта: несразмера између онога што се од социјалних радника очекује и онога што им се даје, превелика бирократизација професије и професионални идентитет социјалних радника. Социјални рад је такав да морате да добијете широк спектар знања, код других професија је то јасније одређено“, навела је доценткиња Марковић. Она сматра да, иако је професији потребан редизајн, социјални радници морају да се враћају старим вредностима у основи професије и да уваже чињеницу да ова делатност треба да се развија. Доценткиња Марковић оценила је важност психотерапије и њену повезаност са социјалним радом, која даје основу и ширину као кључан алат професије коју могу да поседују само социјални радници.
Осврнувши се на положај социјалних радника у пољу психотерапије, доценткиња Ива Бранковић изјавила је да, упркос изазовности професије, социјални радници имају приступ основним психотерапијским правцима. Она је истакла да је прва неправда према социјалним радницима у сфери психотерапије увођење стручног испита пропедевтике који се полаже за приступ професији. „Дошли смо до ситуације где нацрт овог закона може довести до тога да само психолози могу да се баве психотерапијом, што је прилично проблематично. Надам се да ћемо успети то да променимо, јер се потребе за психотерапију мењају и другачији правци постају актуелни“, сматра доценткиња Бранковић. Она је подвукла питање смисла и функционисање човека као главне теме социјалног рада у савременом двосмисленом друштву. Доценткиња Бранковић је, издвајајући начине на којима се социјалним радницима може олакшати рад у психотерапији, дала посебан значај олакшању приступу професије који не би подразумевао полагање додатног испита.
Социјални радник и психотерапеут Саша Вујић подсетио је на период његовог студирања где, иако се силабус није променио, примећује данашњу активност студената, коју сматра позитивном променом. Он је указао на тешко и изазовно искуство које је стекао својим радом на пољу социјалне заштите, али и на чињеницу да га је оно припремило и помогло за психотерапију. „Социјални рад представља један терапијски процес који је неопходан, али у глобалној култури испадне сувишан. Принцип посматрања човека и људи који носимо са овог факултета представља добру основу, а психотерапија добру прилику“, казао је Вујић. Он је истакао важност одвајање од елитистичких идеја професије и промена токова социјалног рада. Вујић је изнео три смера развоја социјалне терапије: трибине путем којих ће се шира јавност информисати, унапређење програма на Факултету и чешће дискусије на тему социјалне заштите и Закона о социјалној заштити.
Координаторка тима за сарадње и пројекте студентске организације Унија студената социјалног рада Милица Бугарин навела је природну реакцију студената на предлог Закона о психолошкој делатности као повод за округли сто. Она је нагласила да могуће ступање на снагу оваквог закона, који потенцијално угрожава позицију социјалних радника у друштву, наводи студенте да озбиљније размиљају о могућим пројектима који ће подигнути свест о овом проблему. „Циљ истраживања које желимо да спроведемо је да сазнамо како студенти виде професију социјалног рада, сврху социјалних радника и системске препреке. Наша идеја је да спроводимо трибине где чемо разговарати о улози социјалних радника у психотерапијуи и притисцима са којима се суочавају, као и да уђемо у сарадњу са институцијама и доводимо стручне људе који ће помоћи студентима да разумеју значај ове теме“, употпунила је Бугарин. Према њеним речима, план студената је да упуте иницијативу Факултету политичких наука да се у оквиру предавања и вежби више покрива тема психотерапије и саветовања и сама улога социјалних радника. Она је објаснила да су, кроз праксу и њихове студије, схватили колико су компетенције социјалних радника снажне и значајне у психотерапијској пракси, што је важан разлог да се о томе више говори на предавањима.
Након излагања панелиста, уследила је дискусија са присутнима.
Модераторка округлог стола била је чланица студентске организације Унија студената социјалног рада Анастасија Трговчевић.
Округли сто је организовала студентска организација Унија студената социјалног рада са Факултета политичких наука.
