Вести

Додељене награде победничким студентским радовима на тему ,,Демократија мојим речима”

Награде победничким студентским радовима на тему ,,Демократија мојим речима”, које су додељене у оквиру конференције ,,Између сећања и будућности: Демократија у Србији“, додељене су студентима Факултета политичких наука Универзитета у Београду, у Дорћол плацу, у понедељак, 6. октобра.

Прву награду добила је студенткиња Милица Михајловић за епизоду ,,Свакодневница у друштвено-политичкој кризи“ подкаста Дневник једне младости, као и за ауторски текст ,,Отац ме пита где ми је дневница са протеста: Политика разара породице“. Студенткиња Теодора Обрачевић добила је другу награду за ТВ прилог ,,Демократија коју нисам бирала“, док су треће место поделили студенти Немања Лукић и Теодора Нагулић за ТВ репортажу „Друштвене мреже и мобилизација“,  и студент Вељко Алексић за есеј ,,Демократија мојим речима“.

Чланови жирија чинили су проф. др Душан Спасојевић и проф. др Александра Крстић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, директор Фондације ,,Љуба Давидовић” др Вукашин Милићевић, Ана Манојловић-Стакић из Фондације Фридрих Еберт и Кристина Милошевић из Демократске странке.

Након свечане доделе награда, уследила је панел-дискусија са добитницима.

Милица Михајловић нагласила је да не треба заборавити шта значи бити истовремено и студент и новинар, као и какве изазове то доноси. Она је истакла да као студенткиња и млада новинарка види велике промене у друштву, и подсетила да је сваки вид борбе, ма колико био мали, велики корак напред. ,,Мислим да је у нашој земљи важно схватити да сваки политички актер треба да се критикује, да друштво константно треба да буде ту као коректив сваком политичком актеру. Студенти су дуго имали страх од речи ‘политика’, али су схватили да је то много шири појам, јер политика је све око нас“, рекла је Милица Михајловић.

Теодора Обрачевић навела је да се осећа као да је демократија нешто што јој је наметнуто и што млади грађани и грађанке, због својих година, нису могли да бирају. Она се осврнула на социолошки и психолошки аспект демократије који анализира у свом раду, као што су психологија гомила и симболи. ,,Мислим да је демократија нешто што ми је дато, и то сам пробала у свом раду да представим кроз психологију гомила, односно како се губе личност и критичко мишљење када се уђе у масу, и кроз добро упаковану пропаганду као што каже Бернајс. Ваћно је дати симбол, а ја сам у раду истакла симбол победе“, објаснила је Теодора Обрачевић.

Вељко Алексић истакао је да демократија није нешто што постоји независно од нас, већ избор у коме ми морамо учествовати, тако што ћемо одлучити да ћемо се борити за њу и практиковати је. Он је додао да су студенти нова генерација која не трпи угњетавање и да непрестано машта о бољем сутра и проналажењу механизама којима ће се стати на крај новим ауторитарним режимима. ,,Слобода је глагол, а не именица, и морамо је спроводити да бисмо је поседовали, она није лебдећи појам који постоји ван нас самих. Промена власти и успостављање демократије су константна борба, а ми не смемо престати да се боримо“, подвукао је Алексић.

Немања Лукић предочио је да се наратив око друштвених мрежа полако мења кроз последњих  једанаест месеци у односу на то какав је био пре трагедије у Новом Саду, и да су друштвене мреже итекако моћно средство мобилизације. Он је говорио о традиционалним медијима као средству информисања које још ужива поверење великог дела становништва, и осврнуо се на своје искуство младог новинара. ,,Тешко је поставити се критички приликом извештавња и рада на терену, и створити јасну границу на релацији студент – новинар. Када решавамо ту професионалну дилему, важно је да се сетимо онога што су нас професори на Факултету учили о томе како бити професионалац, извештавати на терену и склонити друге факторе са стране“, појаснио је Лукић.

Теодора Нагулић изјавила је да је популарност друштвених мрежа порасла, јер студенти нису могли да се пробију до традиционалних медија, али да то ипак не значи да традиционалне медије треба занемарити. Она је истакла да нове генерације теже да се ослободе и да не желе да се повинују култу вође.  ,,Ми јако дуго живимо у недемократичном друштву, тако да знамо да ‘пливамо у тим водама’ и знамо које су потенцијалне замке. Тренутно се налазимо у ситуацији у којој се никад нисмо нашли, и управо страх од непознатог и страх од понављања грешака наводи студенте да буду пажљиви и прорачунати“, закључила је Теодора Нагулић.

Модератор панел-дискусије био је новинар телевизије N1, Филип Лукић.

Дводневна конференција ,,Између сећања и будућности: Демократија у Србији“, поводом 25 година од демократских промена у Србији и 100 година постојања Фондације Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung) одржана је 6. и 7. октобра 2025. у Београду.

Related Posts