Други дан међународне конференције „Српско (југословенско) – британски односи од XIX до XXI века“
Другог дана међународне конференције „Српско (југословенско) – британски односи од XIX до XXI века“, 27. јануара 2018. године, одржана су четири панела.
На првом панелу на тему „Сусрети кроз историју у домену културе између Уједињеног Краљевства и Србије“ говорили су проф. др Зоран Милутиновић са Универзитетског колеџа Лондон, проф. др Слободан Г. Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Зорица Бечановић-Николић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Весна Голдсворти са Одељења за енглески Ексетерског универзитета, док је председавајућа била др Катарина Расулић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Др Зоран Милутиновић је истакао значај англофилских интелектуалаца у Србији у првој половини двадесетог века, а један од њих био је Богдан Поповић. „Поповић је сматрао да су Енглези као људи развили уметност контролисања осећања на највећем нивоу“, рекао је Милутиновић.
Професор др Слободан Г. Марковић је указао на кључне тренутке у британско-српским културним односима у периоду од 1784. до 1919. године. „Прва важна тачка у тим односима била је посета Доситеја Обрадовића Лондону и дивљење култури Велике Британије коју је описао у својој аутобиографији“, казао је професор Марковић.
Др Зорица Бечановић-Николић је у оквиру свог говора „Шекспир у Србији“ објаснила да су Шекспир и многи познати српски писци попут Лазе Костића повезали ове две културе пре саме политике. „Лаза Костић је написао трагедију ‘Максим Црнојевић’ и тим делом показао колики утицај је имао Вилијам Шекспир на његов рад“, навела је др Бечановић-Николић.
Професор др Весна Голдсворти осврнула се на то како је писати између две културе и том приликом поделила своја искуства након објављивања књиге Чернобиљске јагоде. „Приметила сам разлику између својих српских и британских читалаца. Британце је писана реч подсетила на одлазак на одмор у Југославију, док су српски читаоци говорили како се сећају старог Београда али да таквог више нема“, указала је др Голдсворти која је прочитала и одељак из Чернобиљских јагода који приказује стереотипе које Срби имају о Британцима (Енглзима) и обратно.
На другом панелу на тему „Културна, образовна и економска сусретања Уједињеног Краљевства и Србије у XXI веку и у недавној прошлости“ говорили су проф. др Ранко Бугарски са Филолошког факултета Универзитета у Београду, др Катарина Расулић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. ем. Вукашин Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, новинар Ненад Шебек, проф. др Борис Хлебец са Филолошког факултета Универзитета у Београду, док је председавајућа била др Зорица Бечановић-Николић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Професор др Ранко Бугарски је говорио о функционисању Уније говорника енглеског језика у Србији и некадашњој Југославији. „Поред многих активности, ова организација се бави и укључивањем младих људи, такмичењима у јавном наступу и размена искустава“, казао је професор Бугарски.
Др Катарина Расулић је истакла значај постојања Одељења за енглески језик и књижевност у Београду и напоменула да следеће године прослављају деведесету годишњицу свог постојања. „Један од оснивача овог одсека био је Владета Поповић (заједно са супругом Др Мери Стенсфилд-Поповић) који је препознао значај енглеског језика сматрајући га интернационалним“, изнела је др Расулић.
Професор емеритус Вукашин Павловић је подсетио присутне на образовне везе које постоје између Уједињеног Краљевства и Србије у друштвеним и хуманистичким наукама. „Теме које се тичу политичких наука добар су показатељ српско-британских односа јер објашњавају да су политички процеси паралелни и повезани“, изјавио је професор Павловић.
Према речима новинара Ненада Шебека, рад у британском јавном сервису Би-Би-Си-ју пружио му је прилике које се ни у једној другој земљи не би појавиле. „Посао у њиховој редакцији ме је обликовао и изоштрио мој новинарски рад“, појаснио је Шебек.
Професор др Борис Хлебец је говорио о српско-енглеским и енглеско-српским речницима у Србији. „Сваки речник има своје предности и мане, а избор увек зависи од оног што вам је потребно“, закључио је професор Хлебец и указао да сада постоји преко 100 речника из овог домена, и да слична ствар не постоји ни за један други страни језик.
Тема трећег панела другог дана Међународне конференције Српско(југословенско)-британски односи од XIX до XXI века била је „Односи Србије и Уједињеног Краљевства“. Председаваући др Војислав Павловић, директор Балканолошког института САНУ, прво је дао реч др Чедомиру Антићу, професору Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је излагао на тему „Британија и Србија од 1837. до 1875“. Антић је дао шири контект српско-британских односа и пре 1837, али је нагласио да је управо те године успостављен први званични представник Уједињеног Краљевства у Србији.
Проф. др Саша Кнежевић са подгоричког Факултета политичких наука Универзитета Црне Горе је у свом излагању на тему „Гледстон и балкански хришћани“ истакао да је Гледстон био изразито популаран међу српским народом и свим балканским хришћанима без изузетка. Поменуо је и да је Гледстон Црну Гору сматрао као свету хришћанску земљу и да је веровао да историја има посебну мисију за ову земљу.
На тему „Британке у англо-српским односима“, др Бојан Алексов, професор на Универзитетском колеџу Лондон, подвукао је њихов значај и утицај на успостављање школа и болница на Балкану. „Њихова мисија, међутим, превазилазила је само хуманитарне потребе и симпатиије према Србији. Оне су писале и објављивале, и шириле алтернативно виђење Балкана које се често разликовало од оног који су имали њихови мужеви“. Закључио је да је улога жена умногоме допринела виђењима Велике Британије, али и да су њихови мотиви да дођу у Србију током Првог светског рата били везани за покрет за остваривање права жена – за сифражетски покрет.
Господин Душан Бабац говорио је на тему „Односа између династија Виндзор и Карађорђевић“. Први званични контакт две краљевске породице био је на сахрани краља Едварда VII у Лондону, али су се њихови контакти наставили званичним посетама на краљевским венчањима. Крвна веза између две породице успостављена је 1922. године венчањем краља Александа и принцезе Марије, која је била праунука краљице Викторије. У новије време, односе су обележиле посете Карађорђевића дијамантском јубилеју краљице Елизабете II, и званична државна посета принца Чарлса Србији 2016. године.
Последњи панел ове конференције био је на тему „Односа Југославије и Уједињеног Краљевства“ којим је председавао проф. др Бојан Алексов. На тему „Краљевине Југославије и Велике Британије“, др Драган Бакић са Балканолошког института објаснио је да је Југославија била кључна држава на Балкану и као регионална сила, у Централној Европи, али и да је Велика Британија имала разумевања за неке унутрашње проблеме које су постојали у Југославији.
Др Радмила Радић са Института за новију историју Србије је у излагању на тему „Англо-српска црквена и културна сарадња у међуратном раздобљу“ указала на значај школовања српских теолога у Оксфорду на колџима Кадесдон и Рочестер који су успоставили дугорочне везе и однос између две државе. Посебно је указала на значај др Николаја Велимировића и др Војислава Јанића у остваривању ових веза.
На тему „Британија и Балкан уочи Хладног рата“ др Милан Ристовић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, навео је низ догађаја који су се дешавали у тадашњој Југославији и имали значај на односе две земље, као што су Московски договор, грађански рат у Грчкој, споразум Тито-Шубашић, потом македонско питање. „Једна од Титових првих посета земљама Западне Европе била је управо посета Британији 1953. године“, подвукао је Ристић.
Завршну реч на конференцији имао је др Војислав Павловић на тему „Комунистичка Југославија и Велика Британија“, који је оценио да је Велика Британија имала дугорочни утицај на Југославију и то посебно на почетку постојања комунистичке Југославије, а затим и након Титове смрти.
Конференцију су затворили др Зорица Бечановић-Николић и организатор конференције проф. др Слободан Г. Марковић који су исказали захвалност свим говорницима и учесницима са пет британских универзитета, три факултета Универзитета у Београду, два института из Београда и Универзитета у Подгорици, као и захвалност спонзору скупа Британској амбасади у Београду. Најавили су рад на припреми зборника са овог скупа. Првог такве врсте који ће се објавити од 1988.
