Отворена међунарнодна конференција „Српско (југословенски) – британски односи од 19. до 21. века”

Међународна конференција под називом „Српско (југословенски) – британски односи од 19. до 21. века“, у организацији Центра за британске студије Факултета политичких наука, одржава се на Факултету политичких наука 26. и 27. јануара 2018. године. Конференцију су отворили проф. др Драган Р. Симић, декан Факултета политичких наука, Њ. Е. Денис Киф, амбасадор Уједињеног Краљевства у Београду и проф.ем. Вукашин Павловић, председник савета Центра за британске студије.

Проф. др Драган Р. Симић је пожелео добродошлицу свим учесницима и гостима конференције, указавши на значај сарадње између две нације, које треба да стреме бољој економској сарадњи. „Србија је добила значајну помоћ Уједињеног Краљевства, које је било дом за многе велике српске умове и политичке дисиденте. Међутим, постоји још много аспеката српско – британских односа које треба разматрати“, нагласио је Симић.

Њ. Е. Денис Киф се осврнуо на излазак Британије из Европске уније, рекавши да без обзира на то, Британија и даље подржава приступ Србије ЕУ. „Србија ће тим чланством постати успешнија и сигурнија земља и на тај начин ће побољшати своју позицију у свету, што је и у нашем интересу“, додао је амбасадор.

Проф.ем. Вукашин Павловић се у име Центра за британске студије захвалио свим присутнима на конференцији, истакавши да су Србија и Британија током претходних деценија успоставиле добре односе. „Ове две земље су током година имале успоне и падове, али су увек проналазиле начин за сарадњу и мислим да односе какве данас имамо треба очувати и у будућности“, објаснио је професор.

Први панел

На првој панел дискусији, која је за тему имала развој српско – британских односа, говорили су Сер Џон Рендал, бивши посланик Британског парламента и бивши заменик шефа посланичке групе владине већине, Њ. Е. амб. Бранимир Филиповић, помоћник министра спољних послова Србије, Дејвид Гауен, бивши амбасадор УК у Србији и Црној Гори, проф. др Кристофер Кокер, Лондонска школа економије, док је председавајући био др Спирос Икономидис, Лондонска школа економије и политичких наука.

Сер Џон Рендал је указао да Британија препознаје значај и  велику улогу Србије на Балкану и да је она једна од кључних земаља за регионалну стабилност. „Проблеме који су постојали у прошлости треба да оставимо иза себе и да се концентришемо на чињеницу да ове две земље имају заједничке интересе“, нагласио је Рендал.

Њ. Е. амб. Бранимир Филиповић је оценио да су Србија и Уједињено Краљевство успели да одрже стратешки дијалог, али да су поред тога веома важне и културна и војно – одбрамбена сарадња. „То су најзначајнији сегменти односа две земље, поготово војска, зато што је национална сигурност најбитнији елемент сваке државе“, подвукао је Филиповић.

Према речима Дејвида Гауена однос ових држава је историјски комплексан и до Другог светског рата постојале су осцилације, али је данашња веза стабилна. „Уједињено Краљевство има циљ да помогне Србији да настави са реформама које су неопходне, како би институције биле још стабилније“, појаснио је Гауен.

Проф. др Кристофер Кокер сматра да се у претходних пет година много тога изменило и у Србији и у Британији и да нас тек чекају велике промене. „Историјски контекст се мења и потребна је велика имагинација да се предвиди како ће изгледати будућност“, оценио је Кокер.

Други панел

На другој панел дискусији, која је за тему имала тешко наслеђе и нове могућности, говорили су др Спирос Икономидис из Лондонске школе економије и политичких наука, проф. др Џејмс Кер-Линдзи са Универзитета Сејнт Мери и Ел-Ес-Си, гђа Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику, проф. др Иво Висковић, бивши амбасадор Србије, док је председевајући био проф. др Слободан Г. Марковић из Центра за британске студије.

Др Спирос Икономидис истиче да је интервенција Европске уније 1990-их у региону оставила велики утицај на пријатељске односе између Србије и Велике Британије и да то уплитање није нужно имало  негативни карактер. „Британија је данас посвећенија пријатељским односима и сарадњи и наставиће да пружа помоћ Србији“ , закључује Икономидис.

Проф. др Џејмс Кер-Линдзи указује да је у последњих неколико година подршка Косову смањена између осталог због тамошњенестабилне унутрашње политике, као и чињенице да је Велика Британија пре свега окренута ка решавању последица Брегзита. „Крајем двадесетог века главни фокус Британије су били сукоби у региону, а данас је један од главних циљева повезивање са Србијом на другом нивоу“, наводи Кер-Линдзи.

Александра Јоксимовић сматра да Србија на почетку 21. века није променила само унутрашњу власт, већ и однос према спољној политици. „Велика Британија ће остати један од најважнијих спољних партнера и надам се да ћемо у будућности развити још боље односе“, додаје Јоксимовићка.

Проф. др Иво Висковић објашњава да је главна карактеристика наше везе са Великом Британијом асиметрија, како у односима, тако и у очекивањима. „Економски интереси могу да побољшају нашу сарадњу јер је Србија у трговини потпуно зависна од Запада“, наглашава Висковић.