Вести

,

Презентација налаза истраживања Центра за немачке студије ФПН-а и Хумболтовог универзитета из Берлина

Резултати пројекта источно-западног академског дијалога на тему „Демаркације и прелажење граница у и са Југоисточном Европом“ представљени су у понедељак, 26. фебруара 2018. године, на Факултету политичких наука. Резултати пројекта су претходно представљени 15. фебруара 2018. године у Берлину на Хумболтовом универзитету. Пројекат су заједнички реализовали Департман за јужнословенске студије Хумболтовог универзитета и Центар за немачке студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Професорка Љиљана Глишовић је отворила презентаццију поздрављајући госте из Берлина и објаснила да је пројекат имао две фазе. „Прва фаза била је студијска посета студената-истраживача Македонији и Албанији од 7. до 17. септембра 2017. године, док је друга фаза подразумевала радионицу на међународном нивоу одржану 2018. године.“  Циљ самог пројекта био је да пружи диференцирану, и више контекстом подупрету слику ислама и муслимана и варијацијама у њиховом идентитету на Балкану.

Професор Кристијан Фос, шеф Департмана за јужнословенске студије Хумболт Универзитета, представио је сам Департман и понудио присутнима информације о немачким изворима финансирања значајних академских пројеката. „Еразмус + програм омогућава међународну мобилност са партнерима са Западног Балкана који доприноси ЕУ интеграцијама.“ Између осталих, професор Фос је навео и ДААД, највећу немачку организацију која се бави финансијском подршком међународне сарадње високих школа.

О конкретном пројекту је детаљније говорио Филип Васершајт, истраживач на Хумболт Универзитету. Он је објаснио да је овај пројекат био део CoLAB (Competence Network for Liberal Arts on the Balkan) мреже ии то посебног аспекта Humboldt Balkan Cosmos. “Десет студената из Немачке и исто толико из Србије је обилазило мале исламске заједнице и проучавало ниво њихове интеграције у друштву посматрајући њихов свакодневни живот,“ објаснио је Васершајт. Они су обишли Скопље, Тетово, Дебар, Охрид, Тирану, Скадар и многа друга мања места како би разговарали са локалним становништвом и до били информације са терена на основу којих су изводили научне закључке.

Учесници пројекта су представили своју истраживачку делатност која је обухватила широко поље  различитих питања. Учесници су говорили о пројекту Скопље 2014. и на том примеру анализирали питања социјеталне и онтолошке безбедности, затим идентитета и политичке агенде Албанаца у северозападној Македонији, идентитета Бекташа и њихових религијских схватања, али и о другим заједницама у Албанији, међу којима су и Срби муслиманске вероисповести, о мултилингвизму представљеном на конкретним примерима, о државним идентитетима обликованим архитектонским променама у окружењу, родним питањима и многим другим темама којих су се успут дотакли.