Преминуо бивши декан и редовни професор Факултета политичких наука др Данило Ж. Марковић
Бивши декан и редовни професор Универзитета у Београду Факултета политичких наука проф. др Данило Ж. Марковић преминуо је данас у Нишу након кратке болести.
Данило Ж. Марковић је рођен 30. јуна 1933. године у селу Дол, општина Бела Паланка. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Белој Паланци. Универзитетске студије завршио је на Правном факултету у Београду дипломиравши на истом 1958. године.
Проф. Марковић је своју универзитетску и научну каријеру отпочео на Универзитету у Нишу, на Економском факултету као асистент, доцент и ванредни професор на предмету Социологија. Од 1974. године је професор на Факултету политичких наука у Београду на предметима Социологија рада и Социјална екологија. У домаћим научним и светским круговима сматран је за оснивача више научних дисциплина између осталих Социологија рада, Социологија заштите на раду и Социјална екологија.
Аутор је преко 40 књига и објавио је скоро хиљаду научних и стручних радова из дисциплина које је основао и којима се бавио у својим истраживањима. На факултету политичких наука у Београду био је оснивач и руководилац последиплмских-магистарских студија из Социологије рада и Социјалне екологије.
У знак признања за допринос развоју социолошких наука, посебно социологије рада и социјалне екологије, др Данило Ж. Марковић добио је више друштвених признања. Почасни је доктор: МГУ „Ломоносов“ у Москви (1989); Ростовског државног универзитета, Ростов на Дону (1995); Пензанског државног универзитета, Пенза (1998) и Московског државног агроинжињерског универзитета, Москва (1998).
Др Данило Ж. Марковић, поред обимног педагошког и научно-истраживачког рада, вршио је и значајне функције на високошколским установама у Србији. Био је декан Економског факултета Универзитета у Нишу (1970-1974), декан на Дефектолошком факултету Универзитета у Београду (1976-1978) и декан Факултета политичких наука у Београду (1986-1988).
Осим научног и педагошког рада проф. Данило Ж. Марковић био је и посланик прве вишестраначке скупштине Републике Србије (1990-1992), републички министар просвете у пет влада, потпредседник Владе Србије и посланик Скупштине СРЈ (1992-1994) као и амбасадор СРЈ у Русији (1994-1998)
