Вести

Отворени шести Дани јавних политика

Семинар Дани јавних политика, у организацији Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП), а у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер, пројектом PERFORM и Факултетом политичких наука (ФПН), одржани су шести пут заредом на нашем Факултету.

Присутним учесницима добродошлицу је пожелела Тамара Вуков, чланица Групе за анализу и креирање јавних политика, захваливши се партнерима и гостима семинара. „Циљ овог догађаја јесте да популаризујемо јавне политике, као и да истакнемо важност њиховог креирања како објективно, тако и професионално. У креирању јавних политика кључну улогу имају грађани. Неопходно је да постоји партиципација и транспарентност у овом процесу, јер без поштовања ових принципа нема квалитетних и успешних јавних политика“, објаснила је Тамара Вуков.

Свечани скуп својим присуством увеличала је и Славица Ђукић-Дејановић, министарка без портфеља, задужена за демографију и популациону политику, и учесница првог панела семинара. Министарка је рекла да су студенти ти који ће утицати на креирање приоритетних политика у будућности и истакла да су кораци који се праве током студија оквир за будуће иновативне методе рада у области јавних политика.

У име Факултета политичких наука присутнима се обратио и професор др Дејан Миленковић, продекан за науку, квалитет и самовредновање. „Важно је да препознајете различите методе при анализи креирања јавних политика, јер ће се сигурно неки од вас у будућности њима служити. Нагласио бих и то да теме заступљене на овом семинару постају још актуелније након његовог завршетка, што иде у прилог томе да је све што је рађено претходних шест година изузетно драгоцено и сигуран сам да ће имати научно-истраживачку вредност у области креирања јавних политика“, сматра проф. др Миленковић.

Norbert Beckmann-Dierkes, директор представништва Фондације Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору, навео је да је важно да студенткиње и студенти умеју да знање које стекну из области политичких наука примене и у пракси. „Ви сте одговорни за будућност политике јер ћете дискутовати, осмишљавати и постављати оквире политичких наука. Оно што бих посебно наговестио јесте то да је у Србији потребно да се много отвореније говори о политикама“, указао је господин Beckmann-Dierkes.

Горана Радовановић са пројекта PERFORM објаснила је да се јавне политике у нашој земљи често доносе на нетранспарентан начин, да се резултати истраживања у процесу доношења тих политика не користе довољно и да је то нешто на чему је PERFORM протекле три и по године радио. „Истраживачи и доносиоци одлука морају да сарађују како би процес креирања јавних политика био видљивији. Ми настојимо да успоставимо веће поверење између ове две заједнице и да утичемо на то да се квалитет истраживања у области друштвених наука повећа. Надам се да ћете и ви у својим будућим професионалним каријерама доприносити да јавне политике код нас буду квалитетније, праведније и по мери свих грађана“, употпунила је Горана Радовановић.

Први панел овогодишњег семинара бавио се темом демографске и популационе политике Републике Србије. Модератор ове сесије био је Ненад Челаревић, заменик директора на пројекту PERFORM, који је наговестио да ће овом приликом више пажње бити посвећено миграцијама, о којима није пуно разговарано претходних година. „Дани јавних политика доприносе успостављању агенде за доносиоце одлука. Из тог разлога можемо да се надамо да ће до следећег семинара и питање миграционе политике донекле бити решено“, оценио је Челаревић.

Према речима Славице Ђукић-Дејановић, министарке без портфеља, задужене за демографију и популациону политику, Србија је земља коју карактерише депопулација, због чега је ова политика приоритет Владе Републике Србије. Министарка је упозорила на то да су резултати истраживања њеног кабинета на тему „Миграције студената“, спроведеног у јануару 2018. године, показали да трећина студената у Србији планира да по завршетку школовања оде у иностранство, а да 90 одсто њих у тој одлуци има апсолутну подршку родитеља. „Најдрастичнији податак из целог истраживања јесте тај да је четвртина студената који планирају да оду из земље већ решена да то и учини, без обзира на мере које би држава предузела у намери да их задржи у Србији. Циљ истраживања био је да се прикупе сви подаци који ће се односити на креирање конкретних мера и стимулативних активности за задржавање младих у Србији, односно да се сагледа обим студентских миграција и последица које оне могу имати на демографски и друштвено-економски потенцијал земље“, појаснила је министарка Ђукић-Дејановић. Она је додала да у намери да напусте земљу предњаче студенти информационо-комуникационих технологија, као и студенти из области медицинских наука, а да се као главни разлози одласка наводе немогућност налажења посла у струци, слабо плаћен посао и низак животни стандард.

Др Мирјана Рашевић, научна саветница и управница Центра за демографска истраживања на Институту друштвених наука, указала је на то да Србију у просеку напушта 15 хиљада људи годишње, док је имиграциони потенцијал земље мали због озбиљних изазова и проблема са којима се суочава у економској, социјалној и политичкој сфери уопште. Она сматра да је из тог разлога важно да питање миграција буде укључено у националне развојне стратегије. „Битан стуб за управљање миграцијама јесте свеобухватно разматрање узрока за одлазак из земље. То је једна врло сложена одлука, која укључује и друге аспекте као што су степен развијености демократије у земљи у коју је планиран одлазак, поверење у институције, али и осећај сигурности као један од најважнијих фактора“, рекла је др Рашевић. Она је додала да је неопходно да се о овој теми више говори у Србији, јер се демографима чини да питање миграционе и пронаталитетне политике није довољно заступљено у јавности.

Треће предавање на Данима јавних политика отворила је Гордана Пилиповић из Фондације Конрад Аденауер. Габријела Грујић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја објаснила је учесницима семинара важност како теоријских знања током образовања, тако и упознавања са реалним радним окружењем, како би спознали праву вредност својих могућности. Она је додала да законски оквир у области дуалног образовања треба да буде од користи студентима у циљу лакшег запослења у струци након завршетка студија. Paul Kowitz из Сектора за иновације Савета за привреду CDU-a рекао је да је дуално образовање значајна тема како би будућност студената била просперитетнија. Kowitz је закључио да од дуалног образовања имају користи како индустрија, тако и млади људи – компаније обезбеђују будућу радну снагу која је квалификована, а студенти добијају праксу која им помаже у напредовању и развијању.

Елвира Ковач из Савеза војвођанских Мађара одржала је четврто предавање на Данима јавних политика. Она је говорила о Политици према националним мањинама и упознала учеснике са радом Савета за националне мањине, законима из ове области, али и о могућим побољшањима у сфери мањинских права у нашој земљи. „Неопходна је пропорционална заступљеност припадника националаних мањина у скупштини, јавној управи и јавној сфери, како је и нашим Уставом дозвољена позитивна дискриминација националних мањина“, приметила је Ковач.

Бобан Стојановић из Групе за анализу и креирање јавних политика представио је истраживање о Квалитету докторских студија које је спровео ГАЈП са циљем да утичу на положај младих истраживача. Он је навео неке од основних проблема са којима се суочавају млади докторанди у Србији, а то су: дискрециона овлашћења комисија које раде интервјуе, непостојање довољно квалитетних предмета који се баве методологијом истраживања и истраживачким вештинама, приступ различитим научним часописима, посете научним конференцијама, средства за теренска и емпиријска истраживања, као и однос менторства. Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду осврнула се на мотиве уписа докторских студија, јер докторске студије нису масовне попут основних, али морају бити квалитетне, наглашава она. „Докторске студије су прилика за почетак истраживачког рада, и треба да оспособе појединце да постану самостални истраживачи“, наводи ректорка. Бојан Тубић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја рекао је да Министарство ради на неколико нацрта закона који ће бити усвојени у новембру и децембру и који ће представљати напредак у односу на претходна законска решења. Он је закључио да је Министарство ту да подржи идеје које факултети предложе, у циљу побољшања квалитета докторских студија. Немања Џуверовић, професор Факултета политичких наука предочио је овај проблем учесницима семинара из угла предавача. Он је рекао да код студената уочава недостатак критичке саморефлексије, што је проблем целокупног образовног система, од прве године основних студија. Газела Пудар Драшко из Института за филозофију и друштвену теорију осврнула се на оквире у којима докторанти треба да се крећу приликом студија. „Докторантима треба омогућити јасно омеђене оквире, односно усмеравати их ка одређеним темама и пружити им помоћ с обзиром на недостатак методолошких вештина“, закључила је Пудар Драшко.