Одржана конференција ,,Плави против црвених: анализа избора у САД 2024.“
Конференција на тему ,,Плави против црвених: анализа избора у САД 2024.“, коју је организовала студентска организација Европски студентски форум, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
На првом панелу на тему ,,Српско-амерички односи: Садашњост и будуће перспективе“ говорили су политички саветник у Амбасади Сједињених Америчких Држава у Републици Србији, Паул Јукић и сарадник у високом образовању на Факултету политичких наука, мр Драган Живојиновић.
Сарадник у високом образовању на Факултету политичких наука, мр Драган Живојиновић осврнуо се на односе Сједињених Америчких Држава и Србије у прошлости, као и садашњости. Он је рекао да је стратешки дијалог јединствено решење које наша земља има на располагању у којем се разлике занемарују. ,,Кроз историју, Србија је пружила и давала много тога, али није наилазила на разумевање и реципроцитет. Сада, ситуација се битно променила захваљујући позицији коју су заузели наши дипломатски представници, због чега Америка има много више разумевања за положај Србије“, поентирао је Живојиновић.
,,Унутар америчког изборног процеса 2024.“ била је тема другог панела, на којем су говорили доценти Факултета политичких наука др Милан Крстић и др Марко Дашић.
Доц. др Милан Крстић нагласио је да, иако може доћи до промене до новембра 2024. године, тренутни незванични кандидати на председничким изборима Америке су Доналд Трамп и Џозеф Бајден. Он је указао да постоји више варијабли које ће бити одређујући фактори у опредељивању гласача, попут остварених економских резултата током њихових мандата. ,,Бирачи се у Америци често опредељују против неког кандидата без обзира ко је на другој страни, у овом случају гласају против Трампа или против Бајдена. Проблем код постојања трећег кандидата је недостатак поверења америчке популације у некога ко је мање познат, релевантан и остварује мање резултате у односу на водећа два“, изјавио је доц. др Крстић.
Доц. др Марко Дашић истакао је значај истраживања јавног мњења на тему избора и њихов утицај на бираче. Он је образложио да треба водити рачуна о величини изборних јединица, њиховом броју становника и плуралитету унутар њих, као и различите интересе који ће утицати на резултат. ,,Истраживања су показала да је преко 60% испитаника у истраживањима јавног мњења незадовољно изборном понудом. Они су изразили жељу да виде нове кандидате, јер им садашњи стварају презасићење због чега често долази до апстиненције која чини велику штету“, објаснио је доц. др Дашић.
На трећем панелу на тему ,,Глобалне импликације америчких избора“ говорили су мр Драган Живојиновић и доц. др Стеван Недељковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Мр Драган Живојиновић оценио је да избор кандидата за председника неће суштински променити ситуацију на глобалном нивоу. Он је додао да један од пресудних фактора победе на овим изборима заправо представља сам карактер кандидата. ,,Ако Бајден буде реизабран, мораће да састави нову спољнополитичку администрацију како би избегао буран период транзиције. Његова досадашња администрација је била најинклузивнија и њу су сачињавали службеници из различитих друштвених група“, објаснио је мр Живојиновић.
Доц. др Стеван Недељковић истакао је да повлачење паралела са 2016. или 2020. годином представља грешку у корацима зато што су се политичке чињенице измениле. Он је наглсио да су главне теме Републиканске партије пре свега миграције, образовање и здравствена помоћ, док је спољна политика стављена у други план. ,,Оно што можемо видети и у Трамповом претходном мандату јесте стварање стега и зависности, понајвише према члановима представничког дома. Уколико би се догодила Трампова победа, можемо очекивати поновну америчку непредвидљивост, али и ,,неинтервенцију“ у домену међународне политике“, подвукао је доц. др Недељковић.
„Економска слика САД“ била је тема четвртог панела на којем су говорили бивши амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама, проф. др Иван Вујачић и проф. др Александар Милошевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Иван Вујачић оценио је да је стање у економији Сједињених Америчких Држава у бољем стању него пре двадесет година, као и да тренутна администрација води политику сличну социјалдемократској, јер држава пружа већу подршку синдикатима. Он је нагласио да САД још увек може да пружа подршку Украјини, јер је то за њих релативно мала свота новца. „Американци много раде, плаше се незапослености, док је њихов систем флексибилан и иновативан. Америка је седиште технолошких гиганата и из тог разлога они могу сваку кризу брзо да превазиђу, јер се систем лако адаптира“, оценио је Вујачић.
Проф. др Александар Милошевић рекао је да је током прошле године постојала бојазан да ће се Сједињене Америчке Државе наћи на ивици рецесије, али да се то није догодило. Он је истакао да је дошло до потпуно супротне појаве, јер је амерички БДП порастао, а стопа незапослености је остала ниска. „Дошло је и до скока акција на берзи, самим тим су берзански индекси значајно расли. Занимљиво је да на америчку економију није у великој мери утицао ни трговински рат против Кине за време Трампове администрације, ни пандемија, као ни геополитичке напетости које се тренутно дешавају у контексту рата у Украјини и појасу Газе“, објаснио је проф. др Милошевић.
На последњем панелу на тему „Јавно мњење, медијска анализа и међународни дијалог након избора у Сједињеним Америким Државама“ говорили су извршни директор „Пупин иницијативе” Вук Велебит и истраживач у Институту за политичке студије Младен Лишанин.
Вук Велебит рекао је да уколико погледамо данашње стање, САД има најсадржајније односе са Србијом у односу на друге државе Западног Балкана. Он је нагласио да неће бити великих промена у односу према Србији после америчких избора. „Најзначајније области у којима сарађују Србија и Америка су технолошки и војни сектор. Све више младих људи увиђа корист од америчких компанија и то је најздравија тачка српско-америчких односа“, подвукао је Велебит.
Младен Лишанин истакао је да иако постоји реална опасност од Бајденове старости, он не верује да ће се то заиста догодити и да ће ово бити последњи избори где ће се сусрести два осамдесетогодишњака. Он је рекао да Трамп у ову кампању креће другачије, са потпуно различитих позиција, и унутарстраначких и у оквиру ширих друштвених контекста, али са великим бројем саветника. „Поларизација је стандард у америчкој друштвеној и политичкој пракси, јер постоје два мехура. Та два мехура се међусобно не познају, не комуницирају и то ће у доброј мери медијска извештавања да осликавају“, закључио је Лишанин.
Конференција је имала за циљ да пружи студентима Факултета политичких наука у Београду дубок увид у кључне аспекте предстојећих америчких избора 2024. године и њихов утицај на домаћу и глобалну политичку сцену. Кроз низ интерактивних панела, студенти су имали прилику да разумеју комплексност америчких избора, економских фактора, политичких стратегија и медијске покривености, истражујући како ови елементи обликују политичке одлуке и геополитичке динамике. Током конференције, студенти су стекли дубљи увид у политичке процесе, аналитичке вештине и шире разумевање политичког пејзажа, доприносећи њиховом академском и професионалном развоју.
