Вести

Одржана трибина „Југославија јуче и данас”

Трибина под називом „Југославија јуче и данас” одржана је на Факултету политичких наука у организацији Европског студентског форума (ЕСФ). Говорници трибине били су историчар и професор Филозофског факултета др Чедомир Антић, књижевник и писац Александар Гаталица и колумниста и писац Мухамер Баздуљ.

Професор др Чедомир Антић оценио је да, на основу извора које имамо за деветнаести и почетак двадесетог века, нису сви народи били на једнаком историјском развоју, као и да су се многи идентификовали са великим империјама на којима су живели или са великим религијским системима који су се додиривали и граничили на простору Балкана. ,,У Хрватској и Словенији нико није видео Србију као матицу. Наши преци су увидели након првих избора 1920. године да су елите Словеначког и Хрватског националног покрета једним делом хтеле заједничку државу са Србијом, а да шири слојеви народа нису били спремни на то“, додао је Антић. Он је нагласио и да је углед Јосипа Броза Тита надилазио његову историјску улогу и значај Југославије. ,,Тито, човек невероватне политичке вештине, долази у Југославију која има слабу Комунистичку партију и којој прети распуштање. У рату он потпуно модификује партијски програм и том приликом успева да створи највећу герилу у Европи“, подсетио је Антић.

„Ако би требало да сажмем Југославију у једну реч та реч би за мене била детињство. Сећам се тестирања за основну школу и једног од питања које је гласило „Ко је Тито?“, на шта сам одговорио да не знам. Комисија се запрепастила, али ја једноставно нисам знао ко је Тито, играо сам се“,  рекао је књижевник Александар Гаталица. Он је указао на заједничке особине свих народа који су некада чинили Југославију, као и то да су нам језици били много сличнији него данас. „Деценијама слушам како своје родитеље и тако и неке професоре који тврде да је пропуштена прилика да Србија заокружи своје културно и национално питање после Првог светског рата. Након свих ових година, према мом суду, мислим да то није било реално из разлога што тај простор није могао да се заокружи и то смо најбоље могли да видимо деведесетих година“, закључио је Гаталица.

„Друштво и држава не могу да се конструишу без одређене идеје која их покреће. Та идеја је у обе Југославије била персонификована.  Прва Југославија је била оличена у лику Краља Александра, а Друга Југославија у другу Титу“, истакао је књижевник и колумниста Мухамер Баздуљ. Он је предочио да се од идеологије троименог народа одустало низом међуратних дешавања која су довела до краја Прве Југославије. „Друга Југославија која настаје под Комунистичком партијом је била одраз у огледалу Краљевине Југославије. Све што се сматрало лошим сада је промењено. Идеја више није један народ са три имена, већ једно име са много народа“ закључио је Баздуљ.

Модераторка трибине била је студенткиња Факултета политичких наука Смиљана Алексић из ЕСФ-а.