Одржана конференција „Избори за Европски парламент у измењеном политичком простору“
Научна конференција „Избори за Европски парламент у измењеном политичком простору“ одржана је на Факултету политичких наука. На отварању конференције говорили су декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић и професор ФПН-а др Слободан Самарџић. Овим поводом обележена је и тридесетогодишњица програма Jean Monnet (Erasmus +).
Декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић истакао је како је Европска унија један од најзначајнијих актера међународних односа и да је изузетно важно проучавати политички простор ЕУ који је знатно измењен у протеклом периоду. „Факултет политичких наука има привилегију да, захваљујући раду катедре за европске студије у ком раде истински зналци, може да организује скупове попут овог и да на тај начин дође до исправног тумачења прилика у Европској унији“, указао је декан Симић. Он је нагласио да и за нашу земљу расплет садашњих дешавања у Европи има велику важност, али и за прилике у међународним односима и светски поредак.
Професор др Слободан Самарџић, уједно и професор Жан Моне програма, указао је да је у протеклих тридесет година колико постоји програм Jean Monnet (Erasmus +) за студије Европске уније, организовано више курсева са темом избора за Европски парламент, међутим протекли избори су по многим стварима другачији од пређашњих. „Након излагања волео бих да поведемо једну зрелу дискусију на ову тему која је од великог значаја и за будућност наше земље“, истакао је Самарџић. Професор је на крају свог уводног излагања предочио неке од околности које су допринеле значају ових избора за будућност Уније, али и Србије.
Уводно предавање првог дела конференције на тему „Предизборни политички контекст и постизборна констелација: утицај политичке поларизације у Европи“ одржао је доц. др Зоран Чупић са Факултета политичких наука и објаснио проблеме који су претходили овим изборима и довели до неочекивано високе излазности на изборе и резултате. „Приметна је извесна криза дијалога и поларизација политичког простора, а једини разлог зашто се ништа по том питању не догађа јесте тај што не постоји алтернатива постојећој политици ЕУ“, сматра Чупић. Он је подвукао да дешавања као што су Брегзит, јачање деснице, али и чињеница да после много година традиционална велика коалиција Европске народне партије и социјалиста неће имати већину у парламенту, указују на то да у Европи влада криза дијалога.
Након уводног предавања уследили су прилози учесника конференције.
Докторанд на ФПН-у Владимир Д. Филиповић нагласио је како Европска унија неће бити иста након последњих дешавања. „Порука ових избора јесте да су бирачи упркос кризи дали поверење Европској унији и проевропским партијама и показали да верују у јачање уније“, сматра Филиповић.
Проф. др Слободан Зечевић са Института за европске студије говорио је о утицају националних парламената и избора на институције ЕУ и додао како сматра да се већина политика заправо не доноси у Европском парламенту. „Анализирајући резултате избора долазимо до закључка да су бирачи схватили озбиљно опасност коју би донео распад Европске уније, чему је опомена био Брегзит и то је довело до велике излазности на овим изборима“, сматра професор Зечевић.
Сања Војводић, истраживач-приправник Факултета политичких наука, говорила је о узлету Зелених на претходним изборима и осврнула се на тврдњу која постоји, а то је да су успех Зелених и странака нове деснице у корелацији. „Уколико Зелени сада постану део велике коалиције то би могло да изазове резигнираност гласача који су против естаблишмента“, подвукла је она.
Докторанд на Факултету политичких наука Слађан Ранкић говорио је о секуритизацији Европе и о томе како је најважније дефинисање јасних претњи ЕУ. „Солидарност је нужна за опстанак Европске уније и то око свих питања“, нагласио је Ранкић.
Истраживач-приправник Иван Миловановић се у свом излагању осврнуо на претходне прилоге и закључио како се може рећи да је Европска унија систем који је у перманентној кризи. „Ситуације као што је пролонгирани излазак Велике Британије из Уније или ситуација са „Жутим прслуцима” у Француској доказују да је потпуно измењен политички простор и да је потребна алтернатива садашњој политици“, сматра Миловановић.
У свом уводном излагању на тему „Место и улога „новог“ Европског парламента у међуинституционалном надметању” проф. др Слободан Самарџић посебно се осврно на позиционирање Европског парламента у међуинституционалном такмичењу након избора 2019. године који су по његовом мишљењу другачији од свих претходних. Посебно се осврнуо и на питање нове парламентарне већине и раст либерала и зелених за које је истакао да ће као добитници, иако суштински различити између себе, бити у стању да траже концесије. Поред тога осврнуо се посебно и на целокупни процес избора председника Европске комисије и институционалне последице избора за Европски парламент 2019. године.
Проф. др сц. Хрвоје Шпехар са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу истакао је значај интерговерменталистичке тезе са посебним освртом на утицај Европског савета и Савета на процесе у Европској унији. Запажање проф. Шпехара је да су за разлику од Европске уније државе чланице те које су знатно резистентније на проблеме са којима се суочавају посебно од Лисабонског уговора.
Проф. др Бојан Ковачевић у свом излагању анализирао је појаву „жутих прслука“ са посебним истицањем тежње жутих прслука да се одвоје од политичких партија чиме се како је указао и држава одвојила од друштва. У свом излагању проф. Ковачевић посебно се осврнуо на Хегелова размишљања о политичком представљању и визију Жана Монеа којом се политичко одвојило од процеса одлучивања.
Др Јасминка Симић у свом излагању посебно се осврнула и на однос Европског парламента и националних парламената али и на неке нове токове у Европској унији након избора за Европски парламент 2019. године. У свом излагању др Јасминка Симић посебно је истакла размимоилажење Француске и Немачке у погледу договора о томе ко ће на челне позиције институција Европске уније те новим токовима у Европској унији која се налази на испиту као глобални актер.
Уводничарка трећег панела конференције на тему „Утицај Европског парламента на решавање савремених проблема ЕУ” била је др Ивана Радић Милосављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
У уводном излагању др Радић Милосављевић отворила је потенцијална питања за дебату која се посебно дотичу савремених проблема са којима се Европска унија суочава у доба избора за Европски парламент као што су питање миграција (заједничког система азила), стварање европске граничне полиције, судбина Шенгена, успостављање ефикаснијег демократског управљања ЕМУ, развијања социјалне политике итд. Поред тога, др Радић Милосављевић посебно је подстакла расправу у погледу питања како ће се Европски парламент позиционирати у односу на ова питања.
Проф. др Маја Ковачевић говорила је на тему „ЕП и реформа заједничког европског система азила”. Професорка је у свом излагању заступала тезу да се Европски парламент посебно позиционирао као заступник права миграната упркос његовој шареноликости те да је од 2009. године позивао на корениту реформу Даблинског система којим је ово питање уређено. Поред тога, проф. Ковачевић истакла је да ће након последњих избора за Европски парламент вероватно бити направљен шири савез који би наставио деловање ЕП као самопрокламованог заштитника миграната иако ће дебата бити знатно поларизованија. Поред тога, ово питање додатно усложњава и чињеница да се ово питање може повезати са другим проблемима попут усвајања новог вишегодишњег буџета.
„ЕП у доба вишеструких криза – импликације на креирање социјалне политике” била је тема Сузане Михајловић Бабић са ФПН-а која се посебно осврнула на учешће Европског парламента у процесу креирања социјалне политике, затим каква је заоставштина за неки будући период и куда иде социјална Европа. Закључак асист. Михајловић Бабић био је да је учешће Европског парламента било релативно ограничено те да је дошло до назнака да је социјална политика све више маргинализована, да се директиве које се односе на социјалне права миграната доносе врло споро и да је фокус знатно више на питањима безбедности.
Проф. др Владимир Медовић са Правног факултета (Универзитет Привредна академија у Новом Саду) говорио је на тему „Утицај избора за ЕП на поступке због повреде основних вредности ЕУ”. Он је посебно истакао да је сценографија за овај изборни циклус постављена покретањем поступака против Пољске и Мађарске због непоштовања владавине права односно основних вредности Европске уније. Његов став је да се од новог сазива може очекивати значајнији утицај проевропских партија у овом домену уз ослањање на члан 7. Лисабонског уговора што би требало да резултира активнијим Европским парламентом. Поред тога, осврнуо се и на питање даљег проширења Европске уније указујући на извесне сличности у погледу поштовања владавине права и основних вредности.
