Одржани VII Дани јавних политика

Група за анализу и креирање јавних политика, Центар за јавну управу, локалну самоуправу и јавне политике Факултета политичких наука уз подршку Фондације Конрад Аденауер и Владе Швајцарске, организовали су седми по реду семинар „Дани јавних политика” на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, 25. и 26. октобра 2019. године. Током два дана семинара, више од 80 учесника дискутовало је на теме партиципације младих у процесу доношења одлука, приликама за младе у јавној управи, одговорности јавне администрације, култури сећања и многим другим темама. Семинар су отворили Тамара Вуков у име Групе за анализу и креирање јавних политика, Norbert Beckmann-Dierkes из Фондације Конрад Аденауер, Саша Милер из Амбасаде Швајцарске Конфедерације у Републици Србији и проф. др Дарко Надић у име Факултета политичких наука.

„Ово је седма година како организујемо овај семинар, са главним циљем да се младима приближи ова практична политиколошка вештина, али и конкретне секторске јавне политике у Републици Србији. У том духу, ове године нам је посебна мисија да допринесемо успостављању културе дијалога.“ рекла је Тамара Вуков и поручила да: „желимо да покажемо како се дискутује о важним друштвеним питањима и на који начин се размењују мишљења“.

Саша Милер из Амбасаде Швајцарске Конфедерације у Србији је представила настојања и подршку ове државе Србији у процесима демократизације и децентрализације. „Јавне политике треба да се креирају на основу кредибилних чињеница и истраживања, уз широко учешће свих грађана. Глас младих је врло важан у том процесу и зато нам је драго што смо подржали ГАЈП у овом пројекту“, рекла је Милер.

„Конрад Аденауер Фондација већ годинама подржава младе лидере и поносни смо што смо део и Дана јавних политика од првог дана.” казао је Norbert Beckmann-Dierkes, директор КАС-а и нагласио да му је посебно драго што су се Дани ове године организовали и у Нишу и Новом Саду, са укупно више од 150 учесника.

Прво предавање одржао је државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак на тему „Перспективе младих у јавној управи“. Он је истакао да министарство посвећено ради на измени законодавног оквира у области државне управе и локалне самоуправе: „Изменили смо закон о локалној самоуправи, тако да су оне добиле добар део поверених надлежности, и оно што је важно је да су добиле надлежност да се баве јавним политикама из делокруга европских интеграција, да укључују грађане у дијалог код доношења важних одлука, и стављен је нагласак на међуопштинску сарадњу као најважнији задатак који ће локалне самоуправе имати у наредном периоду.“ Бошњак је поручио младима да буду активни, користе прилике за волонтирање и праксу, и да као активни грађани дају допринос овим процесима.
“Skin in the game и јавна администрација” назив је предавања које је учесницима одржао професор Факултета политичких наука др Душан Павловић. „Skin in the game значи да као доносилац одлука, односно носилац јавне функције поседујете улог у одлучивању, односно сносите и личне последице неке одлуке. Најгоре је у друштву када доносите одлуке о друштву или групи људи а да немате “skin in the game”. објаснио је појам професор Павловић и поручио: “тамо где не постоји јасна одговорност и санкције за непоступање по закону, односно “skin in the game”, не можемо говорити о добром друштву.” Он је кроз велики број регионалних и локалних примера истакао да је у већини случајева неопходно само променити закон и примењивати санкције да би се у Србији увео принцип “skin in the game”.

Александар Сенић, члан Општинског већа задужен за инвестиције општине Рача предочио је учесницима кроз сопствени пример на који начин могу бити део процеса доношења одлука у Србији, и кроз пример политике развоја пољопривреде у општини Рача показао на који начин се креира, имплементира и евалуира једна секторска јавна политика на локалном нивоу. Овим предавањем је завршен први дан семинара Дани јавних политика.

Други дан семинара је отворен предавањем Стефана Јањића, уредника портала Fake News који је сликовито представио медијску стварност коју живимо данас и покушао да пружи одговор на питање „Да ли медијском политиком можемо да се боримо против лажних вести?.“ Стефан је указао да „оно што видимо у медијима данас је само један фрагмент стварности. Било да је то штампа, електронски медији или друштвене мреже, лажне вести су свуда око нас.“ Он је изнео податак да се током 2018. у медијима чак 268 пута најавио рат , чиме се шири паника међу грађанима и нагласио да је посебно забрињавајуће што медији који то раде добијају јавно финансирање. „Један од начина да се медијском политиком изборимо са лажним вестима је да ови медији буду осуђени од стране јавности и надлежних институција, а посебно да им се ускрати новац свих нас – грађана“, закључио је Јањић.

Поетичном дефиницијом културе сећања као „међуигре прошлости и садашњости“ Вера Меворах најавила је панел под називом „Успостављање културе сећања у Републици Србији“, који је и модерирала. Говорници у овој дискусији били су Стефан Радојковић из Музеја жртава геноцида, Милош Гајић испред Министарства културе и информисања и Мишко Станишић из организације Terraforming. Мишко Станишић издвојио је два највећа проблема у процесу успостављања културе сећања: дистрорзију (искривљење) и манипулацију историјом. „Искривљење истине није лаж, него је половична истина са додатком, резултат је пуно гори него да је лаж. Полуистине је много компликованије доказати.“ Рекао је он и указао да „ти проблеми служе покушајима рехабилитације идеологија које стоје иза злочина, правдању злочина и одбацивању сопствене кривице и окривљавање других.“ Стефан Радојковић пружио је учесницима историјску перспективу злочина који су се дешавали у ИИ Светском рату истакао да је кључно да се културом сећања бавимо институционално. „Дошло је до консензуса да мора постојати практично решење за простор старог сајмишта. Институционално бављење темом смањује могућност за злоупотребу, посебно емотивних манипулација траума које су људи доживели. Велике су емоције у вези овог питања и онда је тешко донети рационалну одлуку, и зато је институционални пут најбољи“, рекао је Радојковић. „Старо сајмиште је културно добро, и меморијални центар Старо сајмиште ће обухватити простор тог културног добра. Ако је нешто културно добро, онда је то добро од јавног интереса и све остало је мање важно“, казао је Милош Гајић и нагласио да „у процес изградње меморијалног центра морају бити укључене институције, невладин сектор, медији, грађани – али оно што је најважније, жртве и њихови потомци.“ Он је упознао учеснике са информацијом да је тренутно у изради нацрт закона о меморијалном центру: „имајући у виду комплексност стварности око овог питања, држава се одлучила за закон који би уредио суи генерис јер је то једини начин да се спроведе у стварности оно што желе сви актери.“ Сви говорници су закључили да је важно да се овај меморијални центар изгради, не само као место сећања на жртве већ и као простор за едукацију како нам се овакви страшни злочини не би поновили.

Централна тема овогодишњих Дана јавних политика јесте „Партиципација младих у процесу доношења одлука“ и на ову тему смо разговарали у сва три града – Новом Саду, Нишу и Београду. Учесници дискусије у Београду били су: Андреј Бојић из Министарства заштите животне средине, Драгиња Влк одборница Српске напредне странке у Скупштини Града Београда, Марко Костић омладински представник у Управном одбору Регионалне канцеларије за сарадњу младих, Катарина Рувидић, одборница Демократске странке у Скупштини Града Шапца а панел је и овога пута модерирао др Владимир Павићевић.

„За младе људе је најважније да се помире са тим да је јако тешко добити прилику да доносимо одлуке у годинама у којима смо, наше време долази. То је важно јер ако схватимо, нећемо имати сујету. Али није немогуће, што такође значи не треба да одустанемо да покушавамо.“ рекао је Андреј Бојић. Имајући у виду да он тренутно обавља одговорну функцију шефа кабинета у Министарству заштите животне средине и да је политички активан дужи период, желео је посебно да поручи да: „када смо млади често заборављамо да имамо две одговорности: одговорност да донесемо одлуку и другу одговорност, да претрпимо критику. Ове две ствари су најважније да би могли да учествујете у процесу доношења одлука.“

Одборница у Скупштини Града Београда Драгиња Влк је поручила: „Партиципација младих зависи од самих младих. Онолико колико желите да учествујете, толико ћете простора имати. Свака идеја нас младих одборника у групи СНС наилази на добар одзив челника града.“ Она је указала на то да „млади људи који су прогресивни треба да утичу на своју генерацију да буду активни. Глобализација је направила генерацијски јаз и тешко је успоставити међугенерацијски дијалог, зато млади треба да се окрену једни другима и подрже се међусобно“.
Марко Костић представио је Регионалну канцеларију за сарадњу младих и могућности које ова организација пружа за омладински сектор. „РYЦО је један од ретких организација који има принцип коменаџмента. Циљ је да се млади налазе на местима одлучивања где се одлучује о младима.“ казао је Марко и поручио да „ако се млади сложе око циљева, они ће се испунити. Ако нисмо сложни, тешко ћемо моћи да утичемо.“

„Постала сам одборница са 22 године, када сам у Шапцу изабрана на листи Демократске странке. Мене је за улазак у политику мотивисала потреба да допринесем друштву и одлуци је претходио активизам у локалној заједници.“ рекла је Катарина Рувидић, одборница у Скупштини Града Шапца. Она је нагласила да сматра „ да у Србији данас не постоји процес доношења одлука, рекла бих да немамо ни одлуке – све нам је дато, и за многе ствари у друштву немамо право гласа и исказивања мишљења. Млади морају да се боре за своје место и да се изборе за глас у доношењу одлука.“

Након дискусије, питања и коментара учесника, закључак свих говорника био је да је на младима да се изборе за друштво које желе. Било да је то кроз политички или грађански активизам, млади не треба да чекају да им неко други створи предуслове за учешће у процесу доношењу одлука већ да се удруже и делају.

Извор фотографија и саопштења: ГАЈП