Одржан округли сто на тему „Проширење ЕУ у вакууму безидејности”
Округли сто на тему „Проширење ЕУ у вакууму безидејности“ одржан је на Факултету политичких наука. Уводничар јавне расправе био је проф. др Слободан Самарџић, а модератор проф. др Бојан Ковачевић. Учесници округлог стола били су наши најугледнији професори и истраживачи из области друштвено-хуманистичких наука који прате процес европских интеграција Миша Ђурковић, Милан Игрутиновић, Душко Лопандић, Милорад Ступар, Владимир Међак, Душан Павловић, Александар Петровић, Бошко Мијатовић и Саша Милошевић.
Уводну реч имао је проф. др Бојан Ковачевић који је истакао да су до сада о проблему придруживања Србије Европској унији расправљали углавном “стручњаци” за европску интеграцију. „Наш је циљ да разматрање односа Србије и ЕУ вратимо у сферу политичког, што значи сферу у којој се одлучује о заједничком бивствовању људи уз отварање питања смисла. За тако нешто неопходни су нам филозофи, правници, политиколози чија знања остају једини оријентир за аутономно одлучивање о будућности односа наше државе и ове наднационалне заједнице”, нагласио је проф. др Ковачевић.
Проф. др Слободан Самарџић објаснио је да се државе у оквиру Европске уније обједињују прхватајући заједничке функције и начине управљања. „Нас примарно занима политика проширења. Све се мења, али је политика проширења готово остала иста и има свој препознатљив механизам“, навео је професор Самарџић. Професор Самарџић додао је да је Европска унија била подложна бројним искушењима у периодима кризе па је из тог разлога била приморана на отварање антикризне политике.
Милорад Ступар позвао се на сазнања из економске теорије и осврнуо на проблеме државне интервенције у привреду. „Држава интервенише само када се догоди проблем. Највећи проблем су различите културне несагласности између чланица ЕУ“, указао је Милорад Ступар.
Владимир Међак рекао је на да је Европска унија даља од Србије него раније, као и да је све комплекснија и тежа. „Док се криза не реши, проширење неће бити могуће. Много зависи од тога какви су кандидати за чланство у Европске уније“, оценио је Владимир Међак.
Миша Ђурковић нагласио је да су институције од 2008. године потпуно занемарене и да главне одлуке доносе само одређене чланице. „Унутрашњи процес је све већи проблем, упитна је демократија, вредносни систем, а слобода говора људи се сузбија“, предочио је Миша Ђурковић.
Александар Петровић је имао другачије гледиште, нагласивши да живимо у паралелној стварности у којој не можемо да пливамо. „Ми имамо илузију и живимо у бајци, а охрабрење је то што се истиче принцип солидарности. Нема владавине права, без владавине етике“, појаснио је Александар Петровић.
На јавној расправи од излагача се очекивало да дају свој допринос разумевању и тумачењу тема као што су: смисао процеса европских интеграција у времену системске кризе, чему данас служи политика проширења ЕУ, као и о томе да ли је комуникација Европска уније и Србије једнострана или обострана.
Намера округлог стола била је да дискусија буде у што већој мери дијалошка и полемичка.
