Вести

,

Одржана научна конференција „30 година обновљеног вишепартизма у Србији: (не)научене лекције“

Научна конференција „30 година обновљеног вишепартизма у Србији: (не)научене лекције“ у организацији Центра за демократију Факултета политичких наука и Фондације Ханс Зајдел у Београду одржана је на Факултету политичких наука.

Панелисти су на скупу, у оквиру два панела, представили своје научне радове који су резултат истраживања на тему вишепартизма у Србији током претходних 30 година.

Конференцију су свечано отворили руководилац Центра за демократију Факултета политичких наука проф. др Славиша Орловић и шеф канцеларије Фондације Ханс Зајдел у Београду госпођа Дагмар Константиновић.

Проф. др Славиша Орловић осврнуо се на напредак академске литературе у области партијских система и све већи број текстова, радова и књига. „Наш циљ је да компетентно уз едукативне процесе развијамо ову дисциплину и дамо свој допринос оваквим истраживањима“, изјавио је проф. др Орловић.

Шеф  београдске канцеларије Фондације Ханс Зајдел госпођа Дагмар Константиновић, у име коорганизатора догађаја истакла је да су основни циљеви Фондације подршка међународном дијалогу и разумевању и демократско и грађанско образовање са акцентом на хришћанским вредностима. „Активности Фондације у Републици Србији су усмерене на подршку при јачању и изградњи институција, демократских капацитета, владавине права и друштвено-политичко образовање. Драго нам је да имамо прилику да поново сарађујемо са Факултетом политичких наука и да подржимо пројекте и у ово време, онлајн али и уживо“, казала је Дагмар Константиновић.

На првом панелу на тему „Политичке партије и политички систем Србије – институционални и социоструктурални фактори“, говорили су професор у пензији др Владимир Гоати, проф. др Славиша Орловић, проф. др Милан Јовановић, доц. др Душан Вучићевић, проф. др Зоран Стојиљковић, проф. др Душан Спасојевић и aсист. др Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Ирена Пејић са Правног факултета Универзитета у Нишу и проф. др Јован Комшић са Економског факултета Универзитета у Новом Саду.

Проф. др Владимир Гоати који је имао саопштење на тему „Перманентне промене партијског система Србије“ аутор је једног од првих радова на тему партија на нашим просторима. „Вишепартизам се у Југославији дуго избегавао управо због страха од санкција власти, која је касније плурализам партија само официјално признала. Дуг је био пут до вишестраначја на овим просторима и требало је 30 година да се дође и до овог облика поларизованог вишепартизма“, оценио је проф. др Гоати. Он је додао да се нада да ће на следећој годишњици стање политичког система Србије бити још боље и развијеније.

Проф. др Славиша Орловић представио је главне тезе свог научног рада „Политичке институције и партијски систем Србије“ у ком се првенствено бавио темема изборног и партијског система. „Партије су главни актери који обликују политичке институције, али су и партијски систем и саме партије под јаким деловањем политичких институција у оквиру којих делују. У последњих 30 година доста се мењао оквир државе у којој се одвијала партијска компетенција, мењали су се и услови за спровођење избора на Косову и Метохији, као и број општина и градова“, предочио је проф. др Орловић. Професор Орловић је посебно истакао да при анализи социо-структуре и институција не треба занемарити културни контекст у ком се све одвија.

Проф. др Милан Јованивић и доц. др Душан Вучићевић са Факултета политичких наука у Београду представили су научни оквир и резултате истраживања сакупљене у раду под називом „Динамика политичког организовања у Србији од обнове партијског плурализма: изборни авантуристи у стилу печурака после кише. Овај рад представља анализу баријера за политичке странке при приступу изборној арени. „Први фактор који треба узети у обзир је нормативни услов и реформе које предвиђају пооштравање услова регистрације странке, подижући број потписа грађана, који се кретао у распону од либералног  који износи 100 потписа до ригидног са 10.000 потписа“, објаснио је проф. др Јовановић. Доцент др Душан Вучићевић представио је закључке и статистику до којих су дошли приликом истраживања. „Од доношења новог закона, за нешто више од деценије формирано је само 18 нових „грађанских“ партија. На динамику политичког организовања у претходне три деценије утичу нормативни услови, изборна правила и близина расписивања нових избора“, закључио је доц. др Вучићевић.

Проф. др Зоран Стојиљковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду  критички пропитује у свом раду „Воља грађана и њени интересни и политички заступници“ однос грађана, партија, организација цивилног друштва и синдиката. „У политичкој арени су пасивни и неутицајни грађани, са ниским политичким капиталом и слабим политичким идентитетом“, нагласио је проф. др  Стојиљковић и напоменуо да су синдикати кључни за побољшање положаја политичких актера. Он је истакао да синдикати имају трајност, инфраструктуру и да су поуздани политички партнер.

Анализа вишепартизма у Србији према проф. др Јовану Комшићу са Економског факултета Универзитета у Новом Саду у његовом тексту „Политичке партије и затвореникова дилема“ заснива се на актуелној политичкој сцени Србије коју дефинише дубок расцеп међу партијама власти и опозиције. „Структурни дефицит институционализације партијског система, као кључног механизма социјално-политичке реакције извире из одсуства поверења кључних актера“, указао проф. др Комшић. Он је нагласио да је изазовна могућност да се из угла теорије игара пропита повратак минималног поверења међу кључним актерима.

Проф. др Душан Спасојевић са Факултет политичких наука Универзитета у Београду осврнуо се на период после 2012. године у свом тексту „Социјални расцепи и партијски систем Србије“, постављајући питање шта нам се догодило. „Кључно питање је да ли постоје темељне вредности у нашем партијском систему, од 2012. године политика је проевропска, док се питање Косова занемарује како би се прикрили радикалски репови“, навео проф. др Спасојевић. Он је објаснио да је популизам у Србији нераскидиво у вези са антипартизмом, те је нових ствари којима покушава да се освежи поверење у политичке актере веома мало.

У тексту „Политичке партије у Народној скупштини од успостављања вишепартизма 1990. године“ професорке др Ирене Пејић са Правног факултета Универзитета у Нишу предмет анализе је деловање политичких партија на народно представништво у Републици Србији. „Важно питање је да ли је Скупштина на темељу уставне аутономије у стању да истовремено оствари циљеве радног парламента и политичког представништва свих грађана“, истакла је проф. др Пејић. Она је додала да је парламентарна аутономија неопходна је не само ради добре унутрашње организације, већ и према снажењу Народне скупштине према носиоцима извршне власти.

Асист. др Деспот Ковачевић је у оквиру текста „Унутарпартијска демократија у Србији- 30 година недемократских односа у политичким партијама“, нагласио да су унутарпартисјки односи и демократија у партијама једно од најмање доступних поља за истраживаче. „Обично после промене председника партије, на следећим изборима прође партија лоше што говори о мањку аутономије у односу на председника, то ипак није био случај са СНС-ом који је имао раст после промене председника партије“, објаснио је др Ковачевић. Он је рекао да су односи унутар партија често мањкави са демократског аспекта, као и да се у основи унутарпартијска демократија анализира кроз димензије аутономије и партиципације.

Модераторка првог панела била је проф. др Маријана Пајванчић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду.

Политичке партије и бирачи – теме, ставови, вредности и оријентације“ била је тема другог панела научне конференције на којој су говорили проф. др Маријана Пајванчић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, доц. др Јелена Лончар, проф. др Милош Бешић и проф. др Душан Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и докторанд МА Јасмин Хоџић.

Проф. др Маријана Пајванчић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду је у оквиру излагања на тему ,,Неформални облици деловања у парламенту – женска парламентарна мрежа у Народној скупштини Републике Србије“ представила рад женске парламентарне мреже и контекст у ком је она настала. ,,Организују се и систематски заједно раде политичарке из различитих странака, жене из цивилног сектора, експерткиње, синдикалке, као и жене које раде у медијима“, објаснила је др Пајванчић. Професорка је додала да је процес, али и сам рад на ширењу женске парламентарне мреже почео на Палићу 2000. године када су утврђени кратки и достижни циљеви на тему изласка на изборе и повећања броја жена на позицијама одлучивања и управљања.

Доценткиња др Јелена Лончар са Факултета политичких наука Универзитета у Београду презентовала је рад на тему ,,Учешће непартијских организација и група на изборима у Србији“, којим је покушала да приближи и пренесе честу појаву формирања оваквог типа организација последњих година, као и све већу заинтересованост грађана за програме и рад таквих група. ,,Када погледамо резултате избора на пример последњих 10 година, можемо јасно видети да највећи број непартијских организација учествује управо на локалним иборима, али се оне појављују и на осталим нивоима као што су покрајински, градски, парламентарни или чак председнички избори“, указала је др Лончар. Она је кроз парафразу да све што се понаша као странка, треба третирати као странку, закључила да се у Србији покрети и организације које нису страначког типа третирају веома слично, ако не и исто као јасно декларисане страначке партије.

Проф. др Милош Бешић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду присутнима је представио резултате истраживања под називом ,,Вредносне оријентације гласача у партијском систему Србије“, путем ког је испитивано како и колико субјективни ставови о неким темама, али и други аспекти попут образовања и материјалног статуса гласача утичу на политичко и партијско опредељење. ,,Када је реч о партијским расцепима у односу на вредносне оријентације бирача кључно истрживачко питање је које су то тачно вредности које утичу на опредељење. Према узору на европска истраживања, циљ је био утврдити коју партију испитаници у том тренутку осећају као најближу“, појаснио је др Бешић. Он је предочио да су од укупно 33 вредносне оријентације узете у европским истрживањима, одређене дискриминативне вредности као што су уверење да су избори у Србији демократски, поверење у политичке и друштвене институције, породични и родни конзервативизам и још неколико њих, највише утицале на опредељење и расподелу испитаника по политичким блоковима.

Проф. др Душан Павловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је на тему ,,Консолидација демократије после тридесет година обновљеног вишепартизма у Србији (1990-2020)“. Он је указао на то да је главни индекс свакако индекс либералне демократије који са собом обухвата велики број других индекса, али не и неких који се односе на саме политичке партије, као и да сваки од њих ближе и прецизније објашњава ниво демократије у свакој држави  појединачно. ,,Када разматрамо индекс партијске институционализације битно је узети у обзир и осврнути се на све чињенице и питања као на пример: да ли су страначки активисти у константном контакту са грађанима, да ли постији веза са цивилним друштвом, колико и како се врши рад у партијским јединицама и где све оне постоје. Само на тај начин може се утврдити утицај партије“, изјавио је др Павловић. Излагање је завршио упућујући на јасну разлику између деловања активиста са циљем да подсете гласаче да се опет определе за одређену партију и обећања или условљавања гласача и додао да се друго наведено једино може сматрати куповином гласова.

МА докторанд Јасмин Хоџић говорио је на тему ,,Политичке партије националних мањина“, који је за главну референцу узео резулате недавно одржаних парламентарних избора у Србији на којима су политичке партије националних мањина освојиле максималан предвиђен број мандата. ,,Што се тиче институционалног оквира првог периода који обухвата време од обнављања вишестраначја до петооктобарске револуције, он се карактерише веома честим изменама изборног система, недефинисаним положајем националних мањина и одсуством афирмативних мера за политичке партије националних мањина“, истакао је МА Хоџић у делу излагања о два селекциона периода односа према партијама националних мањина. Он је предочио да су скоро све мањинске партије у вредносном смислу европски оријентисане, што је и очекивано јер је то простор где они у будућности виде прилику за афирмацију сопствених права.

Учесници конференције су након завршених панела учествовали у дискусији на тему партија у Србији.

Главне идеје радова објављене су у публикацији Факултета политичких наука у књизи сажетака „30 година обновљеног вишепартизма у Србији: (не)научене лекције“ коју су уредили проф. др Славиша Орловић и асист. др Деспот Ковачевић. Зборник саопштења са конференције биће објављен након конференције.