Први дан Сабора политиколога 2020
Први дан Сабора политиколога 2020, „Политичке последице пандемије“, одржан је у суботу 26. септембра на Факултету политичких наука.
Организоване су три сесије и укупно седам панела који су били посвећени различитим аспектима пандемије корона вируса – утицају кризе на стање демократије, људска права, медије и информисање, као и солидарност унутар Европске уније, те социоекономске последице кризе изазване пандемијом.
На првом панелу, „Пандемија и ЕУ солидарност“, говорили су студенти докторских студија на Факултету политичких наука Иван Миловановић, Лука Петровић, Наташа Милошевић и Страхиња Обреновић, уз модераторку Валентину Петровић. Миловановић је истакао да се ЕУ налази у извесном добу кризе још од 2008/2009. године, те да криза само мења облик, као и да се чини да државе чланице очекују да ЕУ има „чаробни штапић“ којим ће решити све последице кризе. Петровић се осврнуо на заједнички фонд ЕУ у санирању последица кризе и нагласио да је чак 360 милијарди евра подразумевало кредите, што „није нужно одраз солидарности“. Обреновић је говорио о могућим последицама става Општег суда ЕУ који је утврдио постојање принципа енергетске солидарности у случају који је Пољска покренула против Европске комисије (тзв. случај ОПАЛ), док је Милошевић подсетила да су се реакције на пандемију унутар ЕУ кретале између подсмеха и панике, те да је солидарност најпре успостављана унутар ЕУ, а потом и ка трећим државама.
Други панел, „Социоекономске последице пандемије“, био је посвећен социоекономском аспекту кризе, а разговор је модерирала Ирина Милутиновић. Зоран Стојиљковић са Факултета политичких наука нагласио је да пандемија носи велике изазове и да „захтева да се образац успостави не на нивоу оних који су до сада били заштићени као запослени, већ да се спустимо на ниво фриленсера и да ту постоји нека врста заштите“. Александар Ковачевић (ФПН) говорио је о ефектима кризе на тржиште рада на дигиталним платформама, док је Алпар Лошонц (Универзитет у Новом Саду; САНУ) проблематизовао концепт универзалног дохотка (Универсал Басиц Инцоме – УБИ) и питање да ли је реч о офанзивном или дефанзивном инструменту. Александар Ђенић (Факултет за медије и комуникације) посебно се осврнуо на проблеме у здравственом сектору и упозорио на могуће повећање емиграције здравствених радника из Србије.
Тема трећег панела била је „Комуникација и лажне вести током пандемије“ и разговори су били фокусирани на информисање, поверење у медије и ширење лажних вести током пандемије. Мила Бајић (Централноевропски универзитет у Будимпешти) говорила је о ширењу теорија завере о насељавању миграната у Србији током ванредног стања, са посебним фокусом на Фејсбук групе кроз које су се овакве теорије највише делиле. Ирина Милутиновић (Институт за европске студије) излагала је налазе студије о слободи информисања и инструментализацији дискурса о пандемији Цовид19, за коју оцењује да је била двојака: најпре кроз примену непропорционалних мера у вези са информисањем, а потом о комуникацијским стратегијама надлежних за сузбијање пандемије. Данка Нинковић Славнић (ФПН) представила је резултате анкетног истраживања о поверењу корисника интернета у вести током пандемије Цовид19, те истакла да највећа забринутост испитаника (њих 61%) постоји због нетачних или обмањујућих информација које потичу од Владе, политичара или политичких партија. Модератор трећег панела био је Александар Ковачевић.
Четврти панел, „Људска права током пандемије“, био је посвећен различитим утицајима на стање људских права, а разговор је модерирао Иван Миловановић. Зорица Мршевић (Институт друштвених наука) говорила је о утицају пандемије на женска права, а током излагања осврнула се и на ограничења која постоје у вези са реакцијама међународних организација у кризним ситуацијама. Миљана Ђурчевић Цуцић (ФПН) бавила се у свом излагању утицајем пандемије на људско право на развој у Србији, а током дискусије истакла је да ће представке пред Европским судом за људска права показаћти домет последица пандемије по политички и правни поредак Србије, а посебно у области демократије и људских права.
„Пандемија и демократија“ била је начелна тема петог панела. Валентина Петровић (Институт Европског универзитета у Фиренци) говорила је о претњама по демократију услед мера које су десни популистички режими у Србији, Мађарској, Пољској и Словенији спроводили током пандемије, те о изостанку реакције ЕУ. Велдин Кадић (Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву) анализирао је утицај политичког уређења Босне и Херцеговине на управљање кризом изазваном пандемијом, те да ли су мере предузете на различитим нивоима пропорционалне циљу заштите здравља грађана БиХ. Зоран Лутовац (Институт друштвених наука) бавио се концептом стабилократија у контексту пандемије, те способношћу стабилократија да се носе са глобалним кризама, и на примеру Србије закључио да слабости аутократија током криза у потпуности бивају огољене. Горан Калуђеровић (Војвођанска политиколошка асоцијација) у свом излагању „Пандемија, лажи и моћ без политике у Србији“ говорио је о природи актуелног режима у Србији, његовом одговору на кризу, те страху који се јавља као „главна особина којом тргује модерна политика“. Разговор је модерирала Миљана Ђурчевић Цуцић.
Шести панел, „Пандемија, демократија и друштвена контрола“ садржао је излагање шест панелиста уз модерацију Данке Нинковић Славнић. Душко Трнинић (Факултет политичких наука, Универзитет у Бањој Луци) говорио је о друштвено-политичким променама у Републици Српској током пандемије, док је Немања Ђукић са истог факултета анализирао пандемију кроз критички дискурс медицинске социологије. Милица Ресановић и Стефан Јанковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) представили су рад заснован на интервјуима са двадесет младих професионалаца у Београду који су били фокусирани на „материјалност и семиотику ризика“ у сусрету са пандемијом Цовид19. Душко Радосављевић (Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић) говорио је о ауторитарним тенденцијама држава током управљања кризом, те могућим демократским одговорима на ове трендове и последично угрожавање људских права. Тијана Перић Дилигенски (Институт за политичке студије) је у свом излагању „Корона вирус у (био)политичком имагинаријуму“ говорила о популистичким манирима режима који „тенденциозно користе наратив страха од вируса“ у сврху сопственог консолидовања, те о потреби за осмишљавањем нове економске парадигме.
Седми и последњи панел првог дана Сабора политиколога насловљен је „Разумевање кризе“. Марко Симендић (ФПН) говорио је о Томасу Хобсу и његовом описивању државе као људског организма уз метафоричне „болести“ које прете друштвима са „несавршеним уставима“, уз проблематизовање чињенице да се Хобс у свом писању никада не бави стварним болестима (попут пандемије куге) које прете друштвима, те разматрање могућих одговора на изостанак те теме. Јасмин Хасановић (Факултет политичких наука Универзитета у Београду) бавио се односом „нормалности“ пре пандемије корона вируса и политичким последицама пандемије, у оквиру шире расправе о положају и значају друштвених и хуманистичких наука у периодима друштвених криза. Јасминка Симић (Радио телевизија Србије) анализирала је здравствену кризу кроз призму институционалне реформе Европске уније, то јест будућношћу ЕУ у светлу ношења са последицама кризе изазване пандемијом корона вируса. На последњем панелу модератор је био Александар Ђенић.
Партнери Сабора политиколога 2020, годишње међународне конференције Удружења за политичке науке Србије били су Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Фондација Ханс Зајдел и Фондација за отворено друштво.
Сабор политиколога 2020 – програм
Сабор политиколога 2020 – Књига сажетака
