Вести

Други дан Сабора политиколога 2020

Други и финални дан Сабора политиколога 2020, „Политичке последице пандемије“, одржан је у недељу 27. септембра на Факултету политичких наука.

Током две сесије, одржано је укупно шест панела на којима се разговарало о међународним перспективама пандемије, проширењу Европске уније, односу и утицају пандемије на демократију, као и на животну средину.

На осмом панелу конференције, „Међународне перспективе пандемије 1“, разговор је модерирала Александра Иванковић. Милош Хрњаз са Факултета политичких наука Универзитета у Београду представио је коауторски рад са Александром Милошевићем (ФПН) који се бави појмом кризе у контексту пандемије и истакао да постоји инфлација овог термина, али да је и те како оправдано пандемију корона вируса назвати глобалном кризом, уз фокус на међународно правни и аспект међународне економије. Мохамед Аслан са Муслиманског универзитета у Алигару, Индији, говорио је о ратној реторици коју светски лидери користе током пандемије, у излагању „Цовид-19 куга: пропадање либералног политичког поретка и преобликовање новог светског поретка“. Аино Хаковирта са Факултета за менаџмент и бизнис (Универзитет Тампере, Финска) анализирала је демократске елементе стратегија и тактита у политикама борбе против корона вируса на примерима Финске, Шведске и Србије и нагласила да је Финска приоритизовала здравље, Шведска привреду, док је случај Србије специфичан услед одложених избора и природе ванредног стања.

„Проширење ЕУ током пандемије“ био је назив деветог панела који је модерирао Стефан Јанковић. Ивана Радић Милосављевић (ФПН) говорила је утицајима пандемије на даље интеграције ЕУ и истакла да криза изазвана пандемијом корона вируса доводи у питање raison d’etre Европске уније. Алехандро Естесо Перез (Група за правне и политичке студије у Приштини) анализирао је улогу пандемије у процесу проширења ЕУ, фокусирајући се на случајеве шесторке Западног Балкана. Утицај пандемије на кризу политике проширења ЕУ на Западном Балкану била је тема излагања Немање Пурића (ФПН) који је анализирао и потенцијал нове методологије проширења ЕУ у одговору на циљеве који су њоме постављени. Тибор Пап и Петар Тамаш Божо са Универзитета у Печују говорили су о илибералним друштвима Централне Европе и Западног Балкана у контексту пандемије корона вируса.

Десети панел, „Пандемија и демократија“, био је посвећен конкретним политичким последицама пандемије и углавном фокусиран на искуства Србије и Црне Горе. Милан Подунавац (Хуманистичке студије, Универзитет Доња Горица) анализирао је политичке учинке „последице страха“ кроз нормативно одређење страха, неповерење у демократију и успон ауторитаризма, фокусирајући се на последице увођења ванредног стања у Србији, као и појам „грађанске храбрости“ и могуће изворе отпора режимима. Славиша Орловић (ФПН) говорио је о ширем, глобалном таласу који се огледа у стагнацији демократије, чему доприноси и криза изазвана пандемијом корона вируса, што има последице по различите аспекте политичког живота: мотивацију грађана, стање институција, као и начин владања политичких елита. Небојша Владисављевић (ФПН) говорио је о личним режимима у време пандемије и оценио да је „пандемија разоткрила систематски урушене установе у протеклом периоду и само оголила те недостатке“, те да ће последице бити дугорочне. Предраг Зеновић (Универзитет Доња Горица) говорио је о „кризи, поретку и постизборном вакууму црногорске демократије“, а током дискусије оценио је да је „политички монизам у Црној Гори урушен“, те да истраживања показују да Демократска партија социјалиста (ДПС) већ сада губи на рејтингу, док расте популарност партија које чине нову већину. Модератор десетог панела био је Немања Џуверовић.

Једанаести панел, „Међународне перспективе пандемије 2“ био је посвећен сличним темама као осми панел, а разговор је модерирала Ивана Радић Милосављевић. Marharyta Fabrykant са Белоруског државног универзитета говорила је о национализму као виду меке моћи и инструментима изградње нације у контексту пандемије. Nergis Canefe са Универзитета Јорк у Канади бавила се редефинисањем глобалне правде и ефектима пандемије у оквиру шире расправе о социополитичким и економским димензијама актуелне кризе. Осман Сабри Киратли са Универзитета на Босфору (Boğaziçi University) бавио се мултилатерализмом у периоду кризе кроз истраживања јавног мњења, испитивањем ставова грађана о међународним организацијама током пандемије. Немања Џуверовић (ФПН) говорио је о економским и друштвеним последицама пандемије по високо образовање, на примеру студије случаја Универзитета Нортвестерн у Сједињеним Америчким Државама. Јордан Јоргји са Универзитета Фан Ноли (Корча, Албанија) анализирао је теорије завере присутне у Албанији током пандемије корона вируса на основу медијских извора, а посебно званичних изјава значајних политичких актера.

На дванаестом панелу, којим је модерирао Немања Пурић, настављена је расправа о односу пандемије и демократије. Ана Стојиљковић (Универзитет у Лафбороу) представила је и анализирала податке прикупљене кроз медијске дневнике и дубинске интервјуе са грађанима Србије у излагању „Највише верујем себи и свом здраву разуму: Неповерење у Србији у доба пандемије, поларизације и избора“. Биљана Ђорђевић (ФПН) говорила је о представљању и одговорности здравствених стручњака током пандемије у Србији и истакла да би „одговорност стручњака требало да иде уз политичку одговорност“, те да је улога стручњака (чланова Кризног штаба Владе Србије) током пандемије у Србији до сада била да легитимизују власт и информишу грађане.

Тринаести и последњи панел овогодишњег Сабора политиколога назван је „Пандемија, животна средина и демократија“, а модератор је био Милош Хрњаз. Thareerat Laohabut са Универзитета у Лајдену, Холандији, изложила је компаративну студију Мађарске и Тајланда која се бави односом ефективног управљања кризом Цовид -19 и стања демократије. Пфокрело Капеса (North East Christian University, Индија) говорила је о „архитектури репресије“ кроз однос пандемије корона вируса и државне репресије у Индији. Стефан Јанковић са Института за социолошка истраживања у Београду се кроз излагање „О планетарним сусретима: како напустити еколошки вакуум модернистичке платформе?“ бавио односом климатских промена, геополитичке експанзије и не-људског живота у контексту пандемије корона вируса.

Партнери Сабора политиколога 2020, годишње међународне конференције Удружења за политичке науке Србије били су Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Фондација Ханс Зајдел и Фондација за отворено друштво.

Related Posts