Трећи дан конференције „Zlatibor Open”

Панел дискусијом под називом „Власт и ингеренције на локалном нивоу“ започет је трећи дан Zlatibor Open-а, конференције у организацији Студентске уније Факултета политичких наука. На панелу су говорили председник градске општине Палилула Александар Јовичић, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и председник општине Сокобања Исидор Крстић. Након тога, уследило је предавање „Косово и Метохија – стање и перспективе“ у ком су учешће узели заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе републике Србије доц. др Жељко Јовић, председник Студентске конференције Универзитета Србије Милан Савић и студент проректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Немања Бишевац.

Модератор прве сесије био је проф. др Дејан Миленковић који је на самом почетку студентима приближио тему истакавши да је локални ниво власти важан због тога што је најближи грађанима и са њима успоставља директну комуникацију. Он је предочио проблеме са којима се сусрећу локалне јединице власти. „Велика миграција становништва у веће градове, недовољан круг надлежности градских општина и недостаци у Закону о локалним самоуправама само су неки од проблема који су релевантни за ову тему“, истакао је Миленковић. Председник градске општине Палилула, Александар Јовичић, нагласио је да је она територијално највећа општина града Београда и да је често зову „Србија у малом“. „Ја заговарам децентрализацију Београда да не би долазило до тога да морам ићи изван оквира својих ингеренција како бих решио текуће проблеме. Децентрализација је неопходна, како у буџетском, тако и у законодавном смислу.“, подвукао је Јовичић. Са сасвим другачијим проблемима суочава се општина Горњи Милановац, испред које је говорио председник општине Дејан Ковачевић. То произилази из другачијег статуса, у овом случају локалне самоуправе. „Ми имамо доста ингеренција али мало новца за њихово обављање, па надокнаду тог недостатка проналазимо у пројектном финансирању. Упркос проблемима наша општина је мотор развоја западне Србије са најмањим бројем незапослених лица“, навео је Ковачевић. Општина Сокобања позната је по здравственом туризму, мада има потенцијала и за друге гране ове делатности, а са каквим проблемима се она суочава говорио је председник општине Исидор Крстић. „Покренута је иницијатива за излазак на коридор 10 што би било веома значајно за нашу општину која судећи према сваком попису становништва губи између 2000 и 2500 становника. То је нарочито изражено у сеоским месним заједницама у којима је потребно поспешити пољопривредну производњу за коју такође имамо потенцијала“, закључио је Крстић.

Последња панел дискусија на овогодишњој студентској политичкој конференцији одржана је на тему „Косово и Метохија – стање и перспективе“ на којој је између осталих говорио доц. др Жељко Јовић, заменик директора Канцеларије. Он је нагласио да Канцеларија функционише као покрајинска влада у малом, задужена за све проблеме на терену. „Раскорак између реалне ситуације и законодавства је грешка система и то је веома тешко променити. Тежимо да створимо услове да се расељена лица врате на подручје Косова и Метохије али треба разликовати ситуацију оних који живе у северним општинама и оних који се налазе јужно од Ибра. Канцеларија организује групне посете чиме се покушавају сузбити предрасуде у вези са безбедношћу на овом подручју“, навео је Јовић. Председник Студентске конференције универзитета Србије, Милан Савић, истакао је да Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици броји десет факултета а њихове дипломе су европски признате. „Највећи проблеми студената на Косову и Метохији јесу они у вези са стручним праксама, због недостатка институција у којима би исте биле обављане. Најављујемо и изградњу нове зграде Универзитета, по највишим светским стандардима у којој ће бити смештена три факултета, док ће пројекат финансирати Европска унија“, изјавио је Савић. Најава могућег уласка Косова у УНЕСКО изазвала је студентске протесте о којима је више говорио студент проректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Немања Бишевац. „У договору са локалним самоуправама на северу Косова организован је студентски протест на којем је учествовало око 5000 студената из целе Србије у жељи за борбом очувања српске културне баштине. То што Косово није примљено у УНЕСКО представља нашу победу, али ово није крај борбе јер припремамо нове активности у жељи да допринесемо побољшању ситуације на Косову и Метохији“, рекао је Бишевац.

Након три дана, пет предавања и великог броја панелиста, конференција ће званично бити затворена доделом сертификата свим учесницима који су своју активност показали редовним присуством.