Одржана конференција „РЕАЛизација НОРМАЛизације – Будућност односа Београда и Приштине”
Конференција „РЕАЛизација НОРМАЛизације – Будућност односа Београда и Приштине, у оквиру пројекта “Triangle Initiative“ Фондације Конрад Аденауер у сарадњи са Центром за интердисциплинарне студије Балкана Факултета политичких наука Универзитета у Београду одржанa је на Факултету политичких наука.
Семинар је отворио координатор пројекта “Triangle Initiative“ Стефан Сурлић, рекавши да је циљ семинара да осветли теме као што су улоге новинарског извештавања, могућност академске сарадње и улоге жена у нормализацији односа Београда и Приштине.
Присутнима се затим обратио Норберт Бекман-Диеркес, директор Фондације Конрад Аденауер Србија и Црна Гора. „Политике Косова, Албаније и Србије нису усамљене у европском контексту. Дискусија није од регионалног значаја, већ од трансатлантског и треба да се одвија и уз учешће јавности“, изјавио је Бекман-Диеркес. Директор Фондације изнео је да је данас дан људских права, који иyме]у осталог симболизује могућност да људи међусобно разговарају и додао да је немогуће замислити дискусију без демократије.
Присутнима се обратила и заменица амбасадора Савезне републике Немачке у Београду Доротеа Ренате Гизелман. ,,Ситуација са стране изгледа тако да се свака страна труди да она друга изгледа као губитник“, рекла је Ренате Гизелман. Она је истакла да је дошло до стагнације у преговорима и да стране врше међусобну провокацију, у које спадају и увођење такси и кампања о повлачењу признања проглашене независности Косова.
Следећа говорница била је генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић. ,,Или ће се направити нужни компромис или ће се одустати од сваког. За компромис је потребна храброст и он у политици представља победу, а не пораз“, указала је Грубјешић. Генерална секретарка је додала да нема гаранције да ће боља времена, која би решила проблем, икада доћи и да је циљ нормализације односа смањење дистанце између два друштва.
Присутнима се потом обратио руководилац Центра за интердисциплинарне студије Балкана проф. др Јован Теокаревић. ,,Циљ је ослободити се предрасуда студената, које су високе јер је информисаност недовољна“, појаснио је проф. др Теокаревић. Професор је истакао сарадњу са KAS-ом, која помаже у размени студената из Београда, Приштине и Тиране.
Уследило је излагање асистента на ФПН-у Николе Јовића о резултатима истраживања о етничким дистанцама Срба и Албанаца. ,,Етничку дистанцу детерминишу две ствари: међугрупно такмичење и социјална категоризација“, указао је Јовић. Он је истакао да нам недостаје воља за признањем, али не државним већ личним, као и жеља да преговарамо, што је немогуће уколико немамо позитиван однос према онима који седе за столом.
Првим панелом семинара на тему „Изазови новинарског истраживања о процесу нормализације односа Београда и Приштине” модерирала је доценткиња Факултета политичких наука Универзитета у Београду Александра Крстић. ,,Фабриковање вести у медијима о нормализацији односа доводи до почетка неког новог рата сваког месеца“, изјавила је асистенткиња Крстић. Она је додала да се права прича о Косову може добити само на Косову.
Реч је затим добила уредница Тањуг мултимедије Биљана Радека Шепаревић. „У медијима нам недостају животне приче о суживоту Срба и Албанаца до којих је тешко доћи због недостатка валидних информација и саговорника“, изјавила је Радека. Уредница је приказала снимке догађања на КиМ из Тањуг-ове архиве како би истакла важност видео снимака у новинарском извештавању И посматрању догађаја из другачијег угла.
Затим је реч добио новинар Voice of America Будимир Ничић. ,,Посао новинара је да сарађују и професионално извештавају, али не и да мире две стране“, оценио је Ничић. Новинар је појаснио да је највећи проблем за српске медије на КиМ недостатак средстава, а сами медији опстају искључиво захваљујући пројектном финансирању.
Следећи панелиста био је новинар Продукцијске групе ,,Мрежа“ Бобан Трајковић. ,,Највећи проблем видим у језичкој баријери. То је разлог дистанце између српске и албанске деце, која иако иду у исту школу немају могућности за остварење међусобног контакта“, указао је Трајковић.
Новинар Клан телевизије Идро Сефери следећи је представио своје виђење. „Тешко је извештавати о дијалогу када он није транспарентан и када су новинари у прилици да само прате конфликте“, указао је Сефери. Према његовим речима следећи проблем по безбедност новинара је што их сматрају националним радницима и што увек морају да објашњавају и правдају свој рад и поступке.
Следећа се учесницима обратила новинарка WDR радија из Приштине Виолета Ороши. „Мислим да новинари реалним извештавањем могу да допринесу не коначном помирењу, али да свакако привуку пажњу људи који имају предрасуде“, оценила је Ороши. Новинарка је истакла да увек постоји простор да се новинар огради, питање је само какву репутацију има одређен медији.
Потом је своје ставове изнела главна и одговорна уредница „КосСев“ медија Татјана Лазаревић. „Мора да постоји толеранција за све чак и када се ради о радикалним наративима уколико они поседују одређени легитимитет. Јако је важно поставити ствари у исправан контекст“, нагласила је Лазаревић. Она је навела важност тачног и непристрасног извештавања медија за процес нормализације.
Директор НВО Актив из Косовске Митровице Миодраг Милићевић изнео је своје виђење о иновативним начинима комуникације као средству за нормализацију односа на крају прве панел дискусије. „Суштина проблема односа Срба и Албанаца је у недостатку директне комуникације због језичке баријере“, оценио је Милићевић. Он је подвукао како не постоји довољна жеља и једних и других да се направи искорак у дијалогу.
Наредни панел био је на тему „Улога образовања у процесу нормализације: На путу ка академској сарадњи”. Учесницима на семинару обратио се професор Факултета политичких наука на Универзитету у Приштини Белул Беqај. „Медијска политика не одржава објективно и реално стање друштва, већ одржава тенденције политичких елита у држави“, рекао је Беqај. Он је такође нагласио да би млади људи требало да прихвате и да се руководе универзалним људским вредностима према којима је човек пре свега и изнад свега, а да је након тога ‒ све остало.
Присутнима се потом обратио професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Марко Шуица, „Један од најважнијих проблема који ја видим, а који се успешно избегава јесте суочавање са прошлошћу. То је једна од тема са којом се нико није суочио на правилан начин у региону“, оценио је Шуица. Своје излагање Шуица је закључио цитатом Ивана Ђурића да „Идеализована прошлост не може да буде замена за живот у коме јесмо“.
Следећи говорник био је професор Института за филозофију и друштвену теорију Александар Павловић. „Од професора на факултетима се очекује да дају свој допринос академској сарадњи између универзитета“, рекао је Павловић. Он је истакао да је један од проблема те сарадње немогућност да се академици изразе у било ком виду, а да то нису академски текстови.
Наредни панелиста био је професор др Јован Теокаревић „У међународном признавању диплома треба отклонити политику. Неопходно је да се призна диплома са било ког универзитета где је студијски програм акредитован“, предочио је Теокаревић. Професор је такође указао и на потребу превазилажења стеротипа кроз размену студената, институционалну и академску сарадњу.
Уследило је и излагање директора Института за европске послове и члана Радне групе за преговарачко поглавље 35 о статусном питању Косова Наима Леа Беширија. „Историја на овим просторима је заснована на митовима и једини начин да дођемо до праве историје је да уложимо што више знања и вештина у сопствено образовање“, објаснио је Бешири. Он је истакао да политиколози треба да разумеју друштво и друштвене односе како би могли да предвиде политичке одлуке које ће утицати на друштво или на економију.
Трећи панел на тему „Улога жена у регионалним процесима помирења и разумевања” модерирала је координаторка пројеката Александра Поповић из Фондација Конрад Аденауер.
Активисткиња и новинарка „КосСев” Милица Андрић Ракић истакла је да је тренутно најбитнија ствар коју треба урадити ‒ поново преговарање споразума о матичним књигама, катастру и имовинским питањима. Она је додала да постоје представници српског цивилног друштва, као и албанског који су млади људи углавном едуковани у иностранству, са којима може цивилизовано да се расправља о сваком проблему.
Истраживач Београдског центра за безбедносну политику Маја Бјелош рекла је да у Србији постоји одређена критична маса жена које раде на процесу помирења и повезивања заједница. „Препознаје се велика улога жена у једном веома битном процесу, а то је информисање јавности и заједнице о томе шта се догађа”, објаснила је Бјелош.
Програмски асистент за односе Београда и Приштине из BFPE Београд Лидија Радуловић објаснила је да су жене биле покретачице тема које се тичу суочавања са прошлошћу и желеле су да се баве тиме и додала да су према статистикама које BFPE поседује, многе од њих изашле из политике „Свака политичка одлука утиче на сваки сегмент нашег живота и сарадња са политичарима мора да постоји. Потребно је доста труда и ширење оптимизма”, казала је Радуловић.
Координаторка пројекта “Out of Box” Београдског центра за људска права Невена Николић истакла је да цивилно друштво и на Косову и у Србији нема потенцијал да буде главни актер за помирење, те да они могу да буду иницијатори, али у овом контексту не могу да донесу суштинску промену. „Треба мислити и о томе да ли је наша улога, као представника цивилног друштва, да дођемо до жена које не виде помирење као нешто приоритетно И да их више укључујемо у тај процес”, нагласила је Николић.
Оснивач Центра за истраживање, документацију и издаваштво CRDP Нора Ахметај рекла је да као друштво морамо да будемо одговорни према будућим генерацијама и да исправно документујемо догађаје и податке како се они не би поновили. Она је истакла да не можемо говорити о нормализацији односа без сучавања са прошлошћу и указала на стратегију Европске уније о транзиционој правди која има седам тачака.
Председница Асоцијације пословних жена „Визија” Биљана Планић истакла је да цивилни сектор може много да поради на женама које су незаинтересоване за политичка питања, али да му је потребан већи подстерк за рад. „Привреда има велику улогу у делу помирења и у делу мењања појединих ствари јер јака привреда значи јаку државу”, нагласила је Планић.
На крају панела приказан је кратак филм „Кисмет” након ког су ауторка филма Миња Марђоновић и чланица “Humans of the Balkans“, студенткиња албанског језика и књижевности са Филолошки факултета Универзитета у Београду Милена Беран покренуле дискусију.
