Одржано предавање професора др Фабианa Шуперта

Предавање на тему „Мери Вулстонкрафт и републиканизам“, одржао је професор др Фабиан Шуперт са одсека за историју, антрополгију, филозофију и политику Краљевског Универзитета у Белфасту на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Професор др Фабиан Шуперт истакао је колико су радови Мери Вулстонкрафт утицали на развој републиканске идеологије крајем 18. века,  на развој феминистичке идеологије и развој људских права. „Њени најпознатији радови проистичу као реакција на писања Едмунда Берка, који је критиковао догађања у Француској крајем 19. века. Она се залагала за парламентарну реформу тврдећи да су верске и грађанске слободе део урођеног права човека“, нагласио је Шуперт. Професор је објаснио да се у својој најпознатијој књизи „A Vindication of the Rights of Woman“ из 1791. године, бавила питањем родне позиције и питањем права жена у  јавном животу. „Вулстонкрафт је истакла да пред Богом нема разлике у роду и да зато не теба правити вештачке разлике, већ да је за развој друштва, нужан предуслов изједначења права мушкараца и жена“, изјавио је Шуперт. Он је додао да је Вулстонкрафт, иако је критиковала Берков критички приступ Француској револуцији, сматрала да су Француска и Америчка револуција изневериле очекивања, јер није учињен значајнији корак у даљој реформи друштвеног уређења. „Према њеном мишљењу, материјална једанкост није ни једини, а ни пресудан елемент који ће помоћи женама да се активније укључе у јавно деловање“, навео је Шуперт.

Професор је објаснио да се Мери Вулстонкрофт бавила питањем слободе и њеног схватања, да се слобода схвата као независност и одсуство доминације, а не изолације и да је друштвени систем тај који одређује положај жена. „Мери Вулстонкрафт сматра да традиционално виђење жене у друштву онемогућују женама да се ангажују у економској сфери. Жене неће бити слободне док им се не омогући приступ у раду у економији, али и добар друштвени положај“, употпунио је Шуперт. На послетку свог излагања, професор Шуперт осврнуо се и на чињеницу да се у њеним радовима налазе рани зачетци марксистичке и антиколонијалне идеологије. „Она сматра да је у Енглеској тог доба постајао велики класни јаз и чињеница да су се закони и систем прилагођавали потребама белих људи, уз истовремено занемаривање других раса“, закључио је Шуперт.