Одржан симпозијум „Промена парадигме: 30 година од пада Берлинског зида и трансформације постојећих поредака“
Симпозијум „Промена парадигме: 30 година од пада Берлинског зида и трансформација постојећих поредака“ у организацији Центра за немачке студије Факултета политичких наука и Немачке службе за академску размену (ДААД), а уз помоћ Фондације Конрад Аденауер и Фондације Ханс Зајдел, одржан је 1. новембра 2019. године на Факултету политичких наука.
Конференцију је отворио продекан за основне студије проф. др Дарко Надић који је пожелео добродошлицу учесницима и позвао говорнике да поделе своја виђења света тридесет година након пада Берлинског зида. „Година 1989. је била прекретница у Европи и година чији ће догађаји обликовати будућност Европе и света“, рекао је професор Надић.
„У Немачкој славимо тридесетогодишњи јубилеј од мирне револуције која је довела до пада гвоздене завесе, што представља продор у ново време где је смењена стара парадигма“, навео је Амбасадор СР Немачке Томас Шиб и додао да је за Немачку европска интеграција незамислива без Западног Балкана.
Директорка Информативног центра ДААД у Београду др Симоне Хајне истакла је да је пад Берлинског зида донео мирољубиве промене које су биле значајне за целу Европу. „Када је зид пао имала сам петнаест година и са својом породицом пратила сам развој догађаја, тада сам постала политички свесна позитивних и негативних последица које такви догађаји остављају на свет“, навела је др Хајне.
Према речима директора канцеларије фондације Конрад Аденауер у Србији и Црној Гори господина Норберта Бекмана-Диркеса, након тридесет година још увек се дискутује о променама система демократије, са српске и са немачке стране гледишта.
Директорка канцеларије фондације Ханс Заједл у Београду госпођа Дагмар Константиновић појаснила је пројекте ове фондације којима се утврђују конкретне демократске промене у политичким, културолошким и друштвеним процесима појединачних земаља.
Директор канцеларије Гете института господин Франк Бауман позвао је учеснике конференције да након завршног предавања посете изложбу постера „Моћ емоција“ у организацији Савезне фондације за суочавање са диктатуром Јединствене социјалистичке партије Немачке.
На крају отварања руководилац Центра за немачке студије проф. др Љиљана Глишовић захвалила се свима који су омогућили реализацију овог симпозијума.
Након свечаног отварања конференције уследило је предавање проф. др Слободана Самарџића на тему „Уједињење Немачке и њена нова улога у Европи“. „Околности боравка на истраживачкој стипендији у Франкфурту 1990. године упутиле су ме на бављење темом немачког уједињења”, објаснио је професор Самарџић и додао да после уједињења СР Немачке њен економски утицај расте и прелази у политички. „Немачка је постала водећа сила европске политике и покренула питања нових реформи, али и демонстрирала своју политичку моћ у низу питања, као што је распад Југославије“, закључио је професор Самарџић.
Након тога, на симпозијуму је своје истраживање на тему „Наслеђе комунизма? Странке и избори у источној и западној Немачкој” представила проф. др Кристина Цубер са Универзитета у Констанцу, указујући на значајне разлике које и данас постоје у преференцијама бирача на територији некадашње Немачке Демократске Републике у односу на остатак СР Немачке.
Излагање на тему „Распад Југославије и успостављање новог светског поретка” одржала је проф. др Радмила Накарада са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, која је указла на то како је распад Југославије послужио као случај на коме је вршена изградња новог светског поретка под доминацијом САД, те која је била улога Немачке у овом процесу.
Проф. др Лукас Цидела са Хумболтовог универзитета у Берлину представио је у свом излагању на тему „Распад Источног блока 1989-1991. као дезинтеграција једног међународног поретка” представио оригинални научни модел састављен од четири елемента којим се може објаснити крах источноевропских „народних демократија”.
Излагање на тему „Сједињене Америчке Државе и крај Хладног рата 1989-1991. године” одржао је мр Драган Живојиновић са Факултета политичких наука, који је указао на то који су били кључни циљеви којима је тежила администрација Џорџа Буша Старијег, те због чега је у америчкој политици преовладао приступ „старе институције за ново доба” у изградњи постхладноратовског поретка.
Последње излагање на симпозијуму одржао је др Томас Шарпел на тему „Немци и њихово унутрашње јединство”.
У оквиру симпозијума, присутним професорима, истраживачима и студентима је могућности за стипендирање истраживачких боравака, летњих школа немачког језика, али мастер и докторских студија у СР Немачкој представила др Симоне Хајне, директорка Немачке службе за академску размену (DAAD). Више информација о овој теми могуће је пронаћи и на сајту ове службе.
На крају симпозијума, свечано је отворена изложба постера „Моћ емоција“ у организацији Савезне фондације за суочавање са диктатуром Јединствене социјалистичке партије Немачке, уз излагање представника амбасаде СР Немачке и Немачке службе за академску размену. Изложба настоји да предстоји које све различите емоције међу грађанима на подручју некадашње Источне Немачке буди сећање на некадашњу државу – од страха до носталгије. Изложба ће бити отворена за посете на Факултету политичких наука до 15. новембра 2019. године.
