Отворена конференција о еколошкој безбедности „Уозбиљимо се!“
Конференција о еколошкој безбедности „Уозбиљимо се!“ у организацији Центра за креирање политика, отворена је на Факултету политичких наука. На отварању говорили су представница компаније „Хемофарм“ Лана Стаменковић, МА Марко Вујић са Факултета политичких наука, као и Валдета Османи из Мисије ОЕБС-а у Србији.
Лана Стаменковић навела је да еколошке теме нису довољно заступљене у друштву и поистоветила еколошко питање са питањем опстанка човека. „Да ли нам је битна еко-свест исто је као да се питате да ли нам је битан сопствени опстанак. Еко-свест, као и свака друга свест, формира се до седме године живота, а уколико до тада није формирана требало би формирање наставити кроз образовање“, додала је Лана Стаменковић. Акције „Хемофарм фондације“ доста су усмерене ка екологији, а једна од њих је пошумљавање десне обале реке Саве код Шапца.
МА Марко Вујић истакао је да је потребно користити сваки пригодан тренутак за разматрање еколошких проблема у циљу подизања свести о овој теми и додао да старије генерације нису довољно водиле рачуна о екологији. „Без здраве животне средине, нема здраве нације“, нагласио је асистент Вујић. Он је поред важности информисања указао на имплементирање усвојеног знања и оценио да највећа одговорност остаје на генерацијама које долазе, у нади да ће се више бавити овим темама.
Представница Мисије ОЕБС-а у Србији, Валдета Османи, изнела је став да је од великог значаја да се млади и институције укључе у решавање еколошких питања, при чему ОЕБС помаже донирањем средстава институцијама цивилног друштва. „С обзиром на то да наши програми теже допиру до младих, од ове године центар који председава ОЕБС-ом уводи представника млађе популације у своје редове“, саопштила је Валдета Османи. Она је закључила да је одржавање оваквих конференција најбољи начин да се што више људи активира у промоцији екологије.
Модератор уводног панела конференције о еколошкој безбедности „Уозбиљимо се!“ био је Ненад Спасојевић из Центра за креирање политике.
У другом по реду панелу под називом „Био и еко тероризам” на ком је модератор био асистент сa Факултета политичких наука Марко Вујић, говориле су др Дејана Јовановић Поповић са Факултета безбедности и доцент др Вера Арежина са Факултета политичких наука.
Професорка Јовановић Поповић упознала нас је са значајем ових тема, представила нам је терористичке организације, њихове активности, период када су и на који начин настале. Једна од организација коју је споменула јесте ”Earth First!”, мајка свих организација која је позната по протестима против градње путева у дивљини, подизању брана Она је нагласила да ”Earth First!” и организација “ELF”, која је настале из ње, никога животно нису угрожавале.
Професорка Арежина приказала је кратак филм о бројним акцијама које су спроведене пре свега од стране организације “ALF” у којима су ослобођене бројне животиње које су коришћене за експерименте.
Последњи панел одржан првог дана носио је назив „Еколошки проблеми: куда иде Србија и млади у њој?”. Гости панела били су декан Шумарског факултета др Ратко Ристић, Милица Ђурић из организације Impacteco и Душан Јаковљевић из покрета Let’s do it Serbia!Модератор панела био је Никола Ћук из организације Центар за креирање политика.
Професор Ристић нагласио је да Београдски универзитет има своју наставну базу на планини Гоч, која се простире се на 3.700 хектара и која је доступна свим студентима. О активизму студената Шумарског факултета говорио је и студент продекан Шумарског факултета Никола Поповић.
Милица Ђурић нагласила је да млади и нису толико пасивни колико људи мисле. Да се они ипак активирају по различитим стварима, нарочито када је у питању ова тема. Она је говорила о томе како свака промена мора да крене управо од младих.
Душан Јаковљевић истакао је важност обавезног основног еколошког образовања у школама. Он је додао да малој деци треба да сервирамо оно што желимо да перципирају, а то је позитивистички приступ односно да деца која виде лепо уређену природу, сматрају да она таква и треба да буде. „Деца се рађају као еколошки свесна бића, али у једном моменту постану бахати појединци”, закључио је Јаковљевић.
