Одржано представљање књиге и истраживања „Хранитељство и добробит адолесцената” и округли сто „Будућност хранитељства у Србији – како обезбедити квалитет услуга?”
Промоција књиге и истраживања „Хранитељство и добробит адолесцената” и округли сто „Будућност хранитељства у Србији – како обезбедити квалитет услуга?” одржани су на Факултету политичких наука у организацији Центра за истраживања у социјалној политици и социјалном раду Факултета политичких наука у Београду, Института за психологију Филозофског факултета у Београду и УНИЦЕФ-а.
Шефица Одељења за социјалну полиитку и социјални рад ФПН-а проф. др Наталија Перишић нагласила је да је хранитељство област где су невероватне реформи урађене. „Дешавају се динамичне ствари, констатно се мења ситуација на терену и мора постојати константно прилагођавање, зато су ова истраживања значајна“, додала је професорка Перишић.
Слађана Чабрић из Министраства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је да развој у области хранитељства прати већ већ дуже време. „Ово истраживање је битно да бисмо видели докле смо стигли са хранитељством и како даље. Мрежа установа мора да се мења, као и правилник и у томе треба да истрајемо заједничким снагама“, додала је Слађана Чабрић.
Представница УНИЦЕФА-а Весна Дејановић рекла је да би деци требало пружити могућност да у новим породицама израсту у добре и зреле људе. „Систем морамо да померамо унапред, јер сви имамо исти циљ, али различите улоге“, закључила је Весна Дејановић.
Затим су организатори представили резултате истраживања на којима се књига „Хранитељство и добробит адолесцената” базира.
Развојни психолог у области адолестенције др Ксенија Крстић објаснила је да адолесцентски период одрастања носи највише промена. „То је период развоја идентитета када особа постаје свесна ко је заправо. Турбуленција, тешкоће и изазови са којима се адолесценти суочавају, теме су којима се књига бави“, подвукла је Крстић.
Проф. др Ивана Михић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду рекла је да се за подршку најчешће обраћају породице са адолесцентима. „У адолесценцији подршка није тако формална и видљива, већ је флексибилна и широка појава, зато морамо да одржавамо хранитељске породице и пружамо им помоћ“, предочила је професорка Михић.
Први део истраживања, у име Института за психологију Филозофског факултета у Београду, презентовала је др Зора Крњаић, једна од ауторки књиге. Она је нагласила да је од велике важности увидети разлике између деце хранитељских породица и њихових вршњака из опште популације. „Препоручила бих да се позабавимо образовном подршком и подизањем образовних компетенција“, навела је др Крњаић.
Професорка Факултета политичких наука и ауторка књиге др Невенка Жегарац указала је на тешкоћу да разумемо како идентитети код људи нису исти, али и на то како им треба помоћи у усклађивању идентитета. „Адолесценти имају изражен доживљај дискриминације, а у систему се догађа пребацивање одговорности између актера. Не треба чекати проблем, већ одмах помоћи“, упозорила је проф. др Жегарац.
Након презентације књиге одржана је отворена дебата „Будућност хранитељства у Србији – како обезбедити квалитет услуга?“. Дебата је отворена расправом на теме: квалитет односа деце са хранитељским породицама и однос деце са њиховим биолошким родитељима.
Мирјана Новаковић у име ЦПСУ Београд говорила је о квалитету хранитељства у Србији. Она је указала на пропусте у законима и недостатку државне кампање за промоцију хранитељства. Изнела је да држава има застареле законе који се морају мењати са циљем боље контроле хранитеља и деце.
„Мајка природа је веома дарежљива. Прво нам да 10 година да заволимо дете а онда направи адолесцента“, рекао представник ЦПСУ Крагујевац Славиша Сорак. Он је указао на мањак кадрова у смештајним центрима и мањак финасијских средстава за одржавање истих. Према његовим речима „поплава хранитељства“ десила се зато што се хранитељи, саветници и запослени у институцијама понашају према шаблонима и матрицама у страху од грешака, што доводи до укочености система и нерешавања проблема.
Смиља Игић у име ГЦСР Београд указала је на важност партиципације хранитеља и саветника као процеса учествовања у одгајању деце, а не само тренутним задатком. Она је истакла да је креативност у односу са децом кључна и да се мора радити на системским реформама зарад побољшања услова у хранитељским породицама.
Дискусију је затворила хранитељица Славица Ђурђевић са својом причом о одгајању ромског детета и њеним напорима да се не осећа изоловано или дискримнисано. Она је додала да је јо десет породица из истог места, инспирисано њеним примером, одлучило да уђе у посао хранитељства. Славица Ђурђевић је закључила да је хранитељство један хумани посао који захтева време, пажњу и ресурсе који немају сви људи и да би волела да види да се предлози са данашње расправе спроведу у дело.
