Вести

,

Сабор политиколога „Политичке последице пандемије” – позив за радове

Позив за радове

ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАНДЕМИЈЕ

Сабор политиколога, годишња међународна конференција Удружења политичких наука Србије
26. и 27. септембра 2020, Београд, Факултет политичких наука

Пандемија корона вируса донела је промене у скоро свим областима друштвеног делања – личном, породичном, културном, пословном, здравственом, медијском, политичком и међународном. Последице су за сада штетне. Да ли ће штетне последице пандемије победити човечанство или ће произвести неопходне промене да би се надолазеће еколошке и социјалне кризе предупредиле?

У којој мери су ограничења била легитимна и пропорционална циљевима борбе са пандемијом? Да ли ће режим заштите људских права претрпети трајне последице? Пандемија је поново отворила питања економске и социјалне правде, као и питање државе благостања. Можемо ли очекивати јачање идеја универзалног базичног дохотка и универзалног здравственог осигурања?

Желимо да подстакнемо грађанство на тражење решења за ове идеје у контексту у коме се карантин постепено укида, али одговарајуће промене у области породичне и социјалне политике, здравствене политике, евро-интеграција, демократије и изнад свега – заштите људских права – још увек нису наступиле.

Карантин је проузроковао многе промене у колективном понашању. За време карантина порасло је насиље у породици. Здравствени систем и здравствена политика се у неким земљама показала недораслом изазовима оваквих здравствених шокова. Пандемија је отворила питања реформе здравствене и социјалне политике. Да ли ће се после најмање 3,5 милиона заражених и 250.000 преминулих за мање од шест месеци променити наше схватање социјалне правде?

Пандемија је донела бујицу нових лажних вести. Теорије завере о томе како је Ковид-19 направљен у лабораторији као део биохемијског рата утицао је на односе великих сила (Кине и САД). Да ли ће довести до пораста ексклузивног национализма и даљој нетрпељивости према мањинама и мигрантима? Зараза је наставила да продубљује поделе унутар Европске уније. ЕУ поново није успела да постигне консензус поводом питања солидарности у вези трошкова кризе (издавање тзв. корона обвезница). Да ли ће то имати реперкусије по будућност ЕУ и евроинтеграција на Западном Балкану?

Политичке последице пандемије су разноврсне. Скоро све земље света завеле су мекши или оштрији облик карантина током кога су значајно ограничена људска права грађана. Да ли су нека ограничења ипак оправдана? У скоро 50 земаља света је поред оштрог карантина заведено и ванредно стање, а у некима и полицијски час. Да ли пандемија може да промени наше разумевање концепта ванредног стања?

Коначно, у неким земљама је ванредно стање искоришћено за даљу аутократизацију политичког система. Неки премијери су током пандемије добили диктаторска овлашћења. У неколико земаља суспендован је парламент, а одлуке о ванредном стању пренеле на извршне или ad hoc административне органе. У неким државама овакав „трансфер” власти није био успешан. Зашто је у неким земљама проширење успело, а у неким није?

Панели и округли столови у оквиру главне теме конференције:

  • Пандемија и људска права.
  • Пандемија и демократија.
  • Пандемија и ванредно стање.
  • Пандeмија и држава благостања: универзални базични доходак и унверзална здравствена заштита
  • Пандемија и проблем колективног делања. (Да ли власт има капацитет да примени карантин?)
  • Утицај експертизе на јавну политику.
  • Лажне вести и теорије завере о настанку Ковида-19.
  • Пандемија, европска солидарност и будућност евро-интеграција.
  • Пандемија и животна средина.

Међународна комисија за селекцију радова: Chip Gagnon (Ithaca College, САД), Maria Spirova (Unuiversiteit Leiden, Leiden), Marina Popescu (CEU, Беч), Горан Чулар (Факултет политичких наука, Загреб), Иван Дамјановски (Правни факултет, Скопље), Асим Мујкић (Факултет политичких наука, Сарајево), Бојан Тодосијевић (Институт друштвених наука, Београд), Ана Милојевић (Факултет политичких наука, Београд), Јелена Васиљевић (Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд), Рок Зупанчич (Факултет друштвених наука, Љубљана)

Предлоге радова (укључујући наслов рада, сажетак до 250 речи, ауторову адресу е-поште и кратку биографију) пошаљите на politicke.nauke.srbije@gmail.com.

Рок за подношење предлога радова је 30.7.2020. Комисија за избор ће обавестити све подносиоце захтева о резултату својих пријава до 10.8.2020. Радови са конференције биће објављени у зборницима.

Конференција ће се одржати на Факултету политичких наука у Београду 26-27.9.2020. У случају да пандемија спречи физичко окупљање, панели ће се одвијати онлајн.

Related Posts