Факултет политичких наука Универзитета у Београду представио нови курс – Заштита деце погођене миграцијама
Факултет политичких наука Универзитета у Београду, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом у Србији, а уз финансијску подршку Владе Сједињених Америчких Држава, представио је нови курс – Заштита деце погођене миграцијама. Курс је настао на основама глобалних стандарда и знања развијених током одговора на избегличку и мигрантску кризу и заснива се на искуствима националних актера. Циљ је да се даље ојача систем заштите у Србији како би одговорио на рањивости које се јављају у контексту миграција.
„На Факултету политичких наука проучавају се и истражују миграције, како добровољне, тако и присилне, и то из различитих углова. Међутим, због сложености ове проблематике, бројна релевантна питања и даље нису „покривена” односно потребно је континуирано промишљати одговоре на њих”, рекао је декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић. Он је објаснио да су присилне миграције нарочито релевантне у савременом свету, али и да отварају низ етичких, научних и практичних изазова. Професор је истакао да деца представљају једну од најрањивијих категорија како иначе, тако и у миграцијама. Проблеми са којима се азиланти суочавају у Србији су изузетно велики, и представљају велику претњу по безбедност и благостање. Он је нагласио да се ово нарочито односи на децу без пратње, али да су и друге групе суочена са сличним проблемима.
„Верујем да је едуковање студената за хватање у коштац са најважнијим друштвеним проблемима један од најзначајнијих задатака Факултета политичких наука. Уверен сам да ће партнерство са УНИЦЕФ-ом и са осталим актерима – Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедити додатни квалитет овог курса”, казао је декан Симић. Декан је закључио како се нада да ће ова сарадња представљати пример добре праксе и да ће се наставити на узајамну корист и задовољство свих који су укључени, пре свега – децу миграната.
У претходној деценији сведоци смо појачаних миграција – деца мигрирају из различитих разлога, добровољно или присилно, унутар или између земаља, са или без родитеља или старатеља, и њихово кретање их ставља у повећани ризик од економске и сексуалне експлоатације, насиља и занемаривања. Од 2015. године, Србија је земља транзита, са више од 1 милион људи који су прошли кроз земљу. На врхунцу кризе, 1 од 3 избеглица и миграната било је дете – од којих је многима била потребна хуманитарна помоћ и заштита.
УНИЦЕФ је уложио значајне напоре у јачање капацитета пружаоца услуга како би се обезбедила заштита деце избеглица и миграната, као и да би се њихова права поштовала. У циљу даљег јачања система заштите у Србији у смислу одговора на нове рањивости које се јављају у контексту миграција, УНИЦЕФ и Факултет политичких наука Универзитета у Београду развили су пројекат „Заједничко креирање знања и изградња експертизе за заштиту деце погођене миграцијама”. Овај курс резултат је те сарадње.
„Деца избеглице и мигранти, а посебно она која путују сама или су одвојена од породице, рањивија су на насиље, злостављање и експлоатацију. Да би се ови ризици свели на минимум и деци која су доживела негативна искуства пружила подршка која им је потребна за опоравак и напредовање, потребни су добро обучени стручњаци и радници на терену који у потпуности разумеју миграциони контекст. Овај курс је начин да се институционализују напори за јачање националних капацитета за заштиту деце избеглица и миграната”, рекла је Деyана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији.
Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, има своје стручњаке на терену како би осигурали да програми и политике одговора на ову кризу имају као приоритет права и потребе све деце.
„У оквиру система социјалне заштите предузимају се све потребне мере заштите за свако лице које се као мигрант/избеглица изјаснило да је малолетно и поступа се са њим као са малолетним лицем. Ниједном лицу које се изјаснило као малолетно није ускраћено право на обезбеђење сигурности, безбедности, бриге о здрављу и психо-социјалне подршке”, објаснила је Слађана Чабрић, помоћница министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Она је додала да су капацитети за смештај малолетних миграната без пратње одрасле одговорне особе у Србији за сада опредељени у три установе социјалне заштите.
Помоћница министра додала је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са више владиних и невладиних организација, на територији Републике Србије, организовало семинаре за стручњаке у оквиру система социјалне заштите и у азилним/прихватним центрима. „Министарство активно учествује у управљању мигрантском кризом још од 2015. године. У том смислу координирали смо и најважнијим пројектима подржаним од стране ЕУ, „Унапређење капацитета за управљање мигрантском/избегличком кризом у Републици Србији. (МАДАД 1) који се спроводио 2017/2018. године као и ‘Наставак подршке за повећање и унапређење капацитета за управљање мигрантском кризом у Републици Србији; (МАДАД 2), који се спроводио од јануара 2018. до децембра 2019. године’, истакла је госпођа Чабрић.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, делећи стручно знање искуство и добре праксе са терена, обезбедио је значајну подршку у обликовању курикулума за нови курс.
Помоћник комесара у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије Иван Гергинов објаснио је неопходност координације и сарадње у заштити деце погођене миграцијама. „Координација и сарадња свих институција од изузетне је важности како би цео процес заштите деце могао да да се спроведе на прави начин. Ово би требало да нам буде приоритетно питање”, нагласио је господин Гергинов. Он је објаснио да је потребно ојачати сарадњу која постоји између Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Комесаријата, како би примена донешених одлука и планова у пракси била што боља.
Више информација о курсу
„Заштита деце погођене миграцијама” је мултидисциплинарни курс за јачање капацитета студената и практичара који раде са децом погођеном миграцијама. Курс ће бити пилотиран током зимског семестра школске 2020/2021. године, са визијом да буде акредитован и постане стални курс у оквиру академске понуде Факултета политичких наука, за будуће студенте социјалног рада, политикологије, комуникологије, родних и културних студија у наредним годинама.
Курс представља јединствену прилику за учење и академско усавршавање на Западном Балкану и повезан је са европским академским пројектом Мигратион, Интегратион анд Говернанце Ресеарцх Центре (МИГРЕЦ). Коначно, ова иницијатива контекстуализује и размењује глобалну експертизу и знање које УНИЦЕФ има у области Деце у покрету.
Курс се састоји од 8 модула који обухватају теме везане за социјалну заштиту, заштиту деце, родно засновано насиље (РЗН), међународни и регионални оквир миграција. По успешном завршетку курса, полазници ће: бити упознати са правним оквиром заштите деце, међуинституционалним координацијским захтевима и кључним глобалним и европским документима и инструментима; разумети добробит деце и активну улогу институција, помагача и заједница у подршци и заштити деце у покрету; познавати дечју заштиту и РЗН интервенције засноване на доказима, укључујући новонасталу праксу јачања породица, промовисање дечје агенсности и подршку интервенцијама у заједници; бити у стању да идентификују и ураде процену за децу која су посебно рањива или у ризику, као и да осмисле адекватан одговор и план подршке кроз процес вођења случаја.
