Професор Мирослав Печујлић
ПРОФЕСОР МИРОСЛАВ ПЕЧУЈЛИЋ
Данас, 5. априла 2021. године, навршава се 15 година од смрти професора Мирослава Печујлића, редовног професора Правног факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Професор Печујлић, заједно са професорима Јованом Ђорђевићем и Радомиром Лукићем, био је у групи професора Правног факултета која је дала велики допринос оснивању Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Био је утемељитељ предмета Политичка социологија и Политичка социологија савременог друштва, као и дугогодишњи шеф катедре за политичку социологију на ФПН-у. Као професор Правног факултета и Факултета политичких наука биран је за ректора Универзитета у Београду у два мандата (1977-1981).
Мој први сусрет са професором Печујлићем био је у јуну 1962. године када сам код њега као бруцош Правног факултета полагао испит из Социологије. Он је претходну школску 1961/62. годину провео у САД-у на специјализацији као стипендиста чувене Фордове фондације, а по његовом повратку смо имали прилику да чујемо његова бриљантна предавања. Никад нисам памтио каква сам питања добијао на испитима, али сам упамтио да сам код њега, између осталог, одговарао и на питање о односу историјског материјализма и социологије. Био је изузетно задовољан мојим одговорима и док ми је уписивао десетку у индекс добио сам похвалу коју памтим и данас: ‚‚Колега, време ради за вас”. Много година касније када је расписан конкурс за место асистента на Политичкој социологији професор Најдан Пашић и професор Мирослав Печујлић су ме позвали да се пријавим на конкурс. Тако је 1975. године започела моја академска каријера, а кроз сарадњу са професором Печујлићем, не само на предмету, него и у многим другим научним и истраживачким активностима, постали смо истински пријатељи.
Био је изузетно плодан и надарен писац двадесетак књига и студија међу којима посебну пажњу и данас заслужују књиге ‚‚Класе и савремено друштво” (1967), ‚‚Будућност која је почела: научно-технолошка револуција и самоуправљања (1969); ‚‚Хоризонти револуције – студије из политичке социологије” (1970); ‚‚Социологија између револуције и апологије” (1973), ‚‚Универзитет будућности” (1980); ‚‚Заробљено друштво” (1986) и ‚‚Драма социјализма” (1989), ‚‚Савремена социологија – стара и нова слика света” (1991); ‚‚Изазови транзиције – нови свет и постсоцијалистичка друштва (1997); ‚‚Глобализација – два лика света” (2002).
За студију ‚‚Сусрет светова”, која представља уводни текст тротомне антологије ‚‚Марксизам – мисао савремене епохе”, професор Печујлић је 1977. године добио НИН-ову награду за публицистику.
Вукашин Павловић
Професор емеритус
