Трећи дан Треће школе америчких студија
Трећег дана Треће школе америчких студија предавања су одржали аташе за културу Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији, Холи Зардус (Holly Zardus), управница Центра за америчке студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радина Вучетић и проф. др Драган Р. Симић, декан Факултета политичких наука и оснивач и директор Центра за студије САД Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Холи Зардус одржала је предавање на тему „Јавна дипломатија Сједињених Америчких Држава“. Задус је објаснила термин јавне дипломатија дефинишући га као напоре владе једне државе да отворено и директно комуницира и интереагује са јавношћу друге државе. Kакo je објаснила, јавна дипломатија има три циља: утицај на то како страни држављани доживљавају земљу, промовисање међусобног разумевања и постизање националних интереса. „Циљ дипломатије је да учинимо да друга земља жели оно што ми желимо, ако у томе успемо онда поседујемо меку моћ. Ова врста моћи, према дефиницији Џозефа Наја, јесте способност државе или организације да обликује преференције других у складу са својим интересима без физичке присиле“, истакла је Холи Задус. Она је посебно истакла важност разумевања публике којој се обраћамо јавном дипломатијом. Без међусобног разумевања није могућа ни добра комуникација, због чега је издвојила неколико важних алата разумевања јавности: информисање, објашњавање, стратешка комуникација и друго.
Тема другог предавања била је „Холивуд на југословенски начин: амерички филм у Југославији“, које је одржала проф. др Радина Вучетић. „Американизација света дешава се двадесетих година прошлог века када читав свет постаје заљубљен у америчку поп културу. Холивуд током тридесетих година преузима примат од Немачке у светским биоскопима, који не престаје до данас“, предочила је проф. др Вучетић. Она је објаснила како у том периоду креће и такозвана холивудизација Београда. Тада долази до преиначења београдске свакодневице под утицајем Холивуда што се најјасније види кроз еманципацију жена које почињу да копирају животни стил холивудских глумица. „Међутим, после Другог светског рата, ширење америчког утицаја добија још једну компоненту – идеолошку. Захваљујући Холивуду, слика америчког сна преплавила је читав свет незаобилазећи ни Југославију која се у том периоду драстично разликовала по отворености ка холивудским филмовима од осталих земаља иза гвоздене завесе“, рекла је проф. др Радина Вучетић.
Професор др Драган Р. Симић одржао је предавање на тему „Српско-амерички односи 1867 – 1917. године“. „Важан угао гледања на ову проблематику јесте асиметрија моћи. Покушаћемо да предочимо шта је то било у мотивационом језгру наше државе, а са друге стране, шта је било у мотивационом језгру друге стране односно Америке, да уопште ступа у дипломатске односе“, најавио је декан Симић. Професор је објаснио да Србија и Сједињене Америчке Државе у приближно истом историјском тренутку крећу да се отварају ка свету. У Србији, то је било 1867. године када ова земља добија кључеве својих градова од Турске, а у САД овај процес креће након Грађанског рата из кога она излази еуфорична за отварање нових хоризоната. „Када је у питању само склапање дипломатских уговора, важно је нагласити да је главна преокупација српских представника била да српска страна у уговору буде апсолутно равноправна са САД. Узевши у обзир асиметрију моћи између Србије и САД коју смо поменули на почетку, овај захтев био је, такорећи, пркосан и храбар од стране Србије“, закључио је проф. др Драган Р. Симић.
Трећу школу америчких студија подржала је Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији у оквиру пројекта „За нових 140 година српско-америчког партнерства“.
