Пети дан Треће школе америчких студија
Петог дана Треће школе америчких студија предавања су одржали проф. др Саша Мишић и доц. др Милан Крстић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Проф. др Саша Мишић одржао је предавање на тему „Картер и Тито: врхунац југословенско-америчких односа?“. „Себи дајем задатак да у овом предавању образложим своју доста смелу хипотезу да је период између 1977. и 1981. године врхунац у српско-америчким односима. Чињеница је да у историји наших односа дугој 140 година постоје пријатељски, али и веома заоштрени односи који се могу слободно назвати отвореним непријатељством“, објаснио је проф. др Мишић. Он је додао да је 1976. године, у завршници кампање за председничке изборе у САД, Југославија неочекивано постала предмет расправе између два председничка кандидата. Изборе осваја Џими Картер, оцењен као један од најлошијих председника САД у XX веку. „Оно што бих истакао као аргументе за тврдњу да су године 1977-1981. заиста представљале врхунац наших односа, јесу, у првом реду, честе дипломатске посете које доживљавају свој врхунац и највиши ниво у овом периоду, затим, честа размена порука између Тита и Картера, поштовање и уважавање у спољној политици, као и жеља да се помогне када је у питању економија. Оно што бих додатно истакао јесте Картерова политика према Покрету несврстаних о којима је говорио као о великом, независном и важном фактору“ , закључио је проф. др Саша Мишић.
Доц. др Милан Крстић одржао је предавање на тему „Од Дејтона до Рамбујеа: америчке дипломатске и војне активности током сукоба у бившој Југославији“. „Американци су покушали само једном, током 1991. године, да активно учествују у решавању југословенске кризе. Државни секретар Џејмс Бејкер дошао је у Београд и покушао да посредује између разних југословенских делегација, али није успео да дође до решења због чега се вратио у САД и закључио да Америка у овој причи нема играча на кога би се кладила и да не треба да јој буде важно шта ће се догодити у Југославији“, рекао је доц. др Крстић. Америка се, ипак, вратила на кратко, признала је Босну, увела санкције и онда се поново повукла. Јавност је очекивала да ће Америка сада преузети активнију улогу у решавању босанске кризе. Доласком на власт Клинтонове администрације до озбиљнијег бављења босанским питањем није дошло. Клинтон је покушао да заговара “lift and stike” политику. „Америка је након првог стратешког покушаја решавања босанског питања 1994. године Милошевићу покушала да приђе из другачијег угла, да му пружи повластице у циљу сарадње – прекида се блокада аеродрома у Београду и луке Бар. Касније, Дејтонски споразум заисте јесте допринео бољем односу Милошевића и САД, али не у потпуности, јер је и даље постојао „спољни зид санкција“, који нам је онемогућавао да будемо примљени у међународне организације“, објаснио је доц. др Крстић.
Трећу школу америчких студија подржала је Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији у оквиру пројекта „За нових 140 година српско-америчког партнерства“.
