Центар за медије ФПН: Подзаступљеност жена у медијима, феминизација професије и стаклени плафони у медијској индустрији
Центар за медије Факултета политичких наука представио је резултате истраживања ГММП 2020 – „Ко прави вести?“ и истраживања Родна структура директорских и уредничких функција у информативним медијима, која су испитивала на који начин је род заступљен у медијима, односно у медијском садржају и медијској индустрији у Србији.
Према речима продекана Факултета политичких наука проф. др Марка Симендића, ова два истраживања у великој мери говоре о повезивању, не само оних који праве вести и оних који су у вестима представљени, већ је реч о дијахронијском и географском повезивању истраживања која су упоредива. „Такође, ова истраживања повезују академску заједницу са новинарском праксом, али и са policy димензијом, која је веома значајна“, казао је Симендић.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадор Јан Брату истакао је да је питање родне равноправности високо на агенди Мисије, те да су истраживања попут ових од кључног значаја за свеобухватно сагледавање ситуације у пракси. „Жене су у медијима у Србији невидљиве како на политичким, тако и на другим позицијама, и то је оно што морамо да мењамо“, истакао је Брату.
Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука, руководитељка оба истраживања и национална координаторка ГММП у Србији, казала је да су жене субјекти у свега 20% вести у Србији, што је за 5% мање у односу на светски, а 8% у односу на европски просек. „Улога жена у вестима се споро мења. Женско мишљење у њима и даље је претежно лаичко, здраворазумско знање, засновано на личним сведочењима или уличним анкетама, а много мање експертско“, објаснила је Миливојевић и истакла да је у новим медијима проценат нешто виши – до 25%, али да није сасвим јасно да ли је ово последица комерцијалне оријентације, алгоритамског генерисања садржаја, родног ’слепила’ или су нови медииј заиста инклузивнији простор у односу на традиционалне.
Истраживање Глобални пројекат медијског мониторинга представља најопсежније и најдуготрајније истраживање у свету о начинима на који је род заступљен у медијима. Спроводи се од 1995. сваке пете године, а Србија је 2020. године четврти пут учествовала у овом пројекту.
У вестима о политици жене су и даље изразито подзаступљене са свега 11%, док је родни јаз најмањи у вестима о познатима, култури забави и спорту (35%). Ове године је забележен значајан пораст експерткиња у медијима у Србији (14%), што је двоструко више у односу на 2015. годину, с тим да је ово повећање резултат веће заступљености жена у причама у вези са пандемојом.
‚‚Колико је напредак спор указује и чињеница да би овим темпом било потребно 67 година како би се затворио јаз родне неравноправности у традиционалним медијима”, истакла је Миливојевић.
Иако се бележи изразиза феминизација медијске индустрије, очигледни су стаклени плафони и хоризонтална сегрегација према областима рада. Истраживање Родна структура директорских и уредничких функција у информативним медијима посебно се бавило стањем медијске индустрије у Србији из родне перспективе. Како је објаснила доценткиња Данка Нинковић Славнић, чланица истраживачког тима, у Србији је укупан број жена на новинарским позицијама виши од 60%, што значајно надилази просек у европским земљама који се креће око 40%.
„У Србији само 18% функција главних уредника обављају жене. Ни у једним дневним новинама жена није главна уредница, а највећи број их ову функцију обавља у дигиталним медијима“, објаснила је Нинковић Славнић и истакла да у случају јавног медијског сервиса, на РТС-у све кључне позиције држе мушкарци, иако жене чине чак 71% запослених у секторима продукције.
Дискусија о налазима истраживања, којој је присуствовао велики број новинара и новинарске и других представника/ца медија у Србији отворила је бројна питања, попут родне структуре запослених у истраживачким медијима, будућности дигиталних медија са становишта рода, насиља над новинаркама, као и специфичних изазова као што је родна неједнакост у време кризе. Истраживачки извештаји објављени су уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији као и Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији.
