Одржана конференција „Последице избора у Немачкој 2021. на ЕУ и Западни Балкан“

Конференција на тему „Последице избора у Немачкој 2021. на ЕУ и Западни Балкан“, у организацији Центра за демократију Факултета политичких наука и Фондација Ханс Зајдел, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

На свечаном отварању говорили су руководилац Центра за демократију Факултета политичких наука проф. др Славиша Орловић и регионални директор Фондације Ханс Зајдел за Југоисточну Европу, Клаус Фисингер.

„Ова тема је вишеструко важна јер је Немачка једна од најважнијих земаља Европске уније“, казао је проф. др Славиша Орловић. Присутне је поздравио и ф. Клаус Фисингер који им се тим путем захвалио на присуству.

Прво излагање имао је проф. др Славиша Орловић на тему ,,Избори у Немачкој 2021: да ли је промена партијског система, канцелара и владајуће коалиције истовремено и промена политике”, који је статистички представио њихове резултате. „Победници избора су странке центра, док су крајња левица и крајња десница губитници избора. Они су као екстреми гурнути ка половима“, рекао је проф. др Орловић. Он је предочио да ће будућа Влада Немачке морати да се посвети државама Западног Балкана које претендују на чланство у Европској унији.

„Амерички избори одржани прошле године имали су већи утицај на трансатлантске односе него избори у Немачкој и утицај који су они имали био је начелно позитиван“, указао је доц. др Милан Крстић са ФПН-а, који је говорио на тему ,,Утицај немачких избора 2021. на трансатлантске односе”. Он је додао да спољна политика није била кључна тема ових избора и да нико од три најважнија кандидата није инсистирао на њој. „Чињеница да ће се неко залагати за већинско одлучивање у спољној политици Европске уније могла би да буде јако добра зато што би убрзала процес одлучивања у вези са неким од кључних питања“, закључио је доц. др Крстић.

Доц. др Деспот Ковачевић са ФПН-а осврнуо се на однос Немачке према актуелним питањима на Западном Балкану кроз призму избора 2021. године. „Странке су се у својим програмима бавиле питањем Западног Балкана мало или никако. У дебатама пред изборе ове теме готово да није било“, објаснио је доц. др Ковачевић. Према његовим речима, немачка партија Зелених се најобимније бави овим питањем у свом програму и то нарочито када је реч о миграцијама.

„Странка Зелених и либерали су од Ангеле Меркел позајмили свест и одговорност Немачке за међународну политику и глобални поредак“, подвукао је др Стефан Сурлић са ФПН-а у свом предавању на тему ,,Избори за Бундестаг 2021. године – нова Европа и перспектива проширења ЕУ”. Он је предочио да постоје тачке њиховог спајања, али изборне кампање и кључна питања је оно што их раздваја. „Бирачи ових странака имају потпуно другачије мотиве за давање свог гласа, а основни мотив је заправо био да ли држава превише реагује или је потпуно престала да буде респонзивна на основне друштвене захтеве“, саопштио је др Сурлић.

Новинар Дојче велеа (Deutsche Welle) Немања Рујевић говорио је о слици Србије у немачким медијима. „Две теме доминирају у немачким медијима. Прва је била актуелна 2018. године и односи се на размену територија о којој је извештавано углавном у негативном контексту, а друга се тиче набавке вакцина почетком ове године, када је Србија била један од лидера у томе“, изјавио је Рујевић. Он је додао и то да у Немачкој још увек опстаје институција дописника и да је број оних који извештавају о догађајима из Србије веома мали.

„Европска унија и Савезна Република Немачка показују константну незаинтересованост за југоисток Европе, односно Балкан“, рекла је Јелена Волић из Београдског фонда за политичку изузетност, која је говорила о новој немачкој Влади и извесном заоштравању тона према Балкану. Као разлог томе, навела је да помињање југоистока Европе заправо значи освртање на идеју њеног проширења која је, према њеном мишљењу, одбачена. „Свима је јасно да проширења дугорочно неће бити и да може доћи до извесних, али не и суштинских промена“, закључила је Јелена Волић.

Након излагања панелиста уследила је дискусија.

Модератор предавања био је проф. др Душан Спасојевић са Факултета политичких наука у Београду.