Одржана научна конференција ,,Екологијa и политикa. Европска унија и Србија“
Научна конференција на тему ,,Екологија и политика. Европска унија и Србија“, поводом обележавања Дана планете Земље, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Руководилац Центра за еколошку политику и одрживи развој (ЦЕПОР) и продекан за студије другог и трећег степена високог образовања Факултета политичких наука, проф. др Дарко Надић, објаснио је да је Факултет политичких наука још одавно препознао да је екологија будућност. Он је истакао да је мастер програм Еколошка политика на ФПН-у постао најпопуларнији и најтраженији у последњих неколико година, откако се више примећују пропусти у области еколошке политике. ,,Наше питање није када ћемо ући у Европску унију, већ када ћемо унапредити нашу правну еколошку хармонизацију. Потребно је више да се посвети овом проблему у будућности, јер је данашњица већ прошлост и није много сјајна, штавише тмурна је”, истакао је проф. др Дарко Надић.
Први тематски циклус ,,Политика и екологија” отворио је проф. др емеритус Вукашин Павловић са Факултета политичких наука, који је истакао да је човек врста која, иако се појавила међу последњим, представља највећу опасност за нашу планету Земљу. Он је додао да велики део опасности за планету потиче управо од наше активности. ,,Судбина наше планете је у нашим рукама и у рукама генерација које долазе. Драго ми је што присуствујем процесу развитка еколошке свести која је данас на вишем нивоу од оног на ком је била у доба кад сам ја почео тиме да се бавим“, оценио је емеритус Павловић.
Проф. др Дарко Надић говорио је о потреби за редефинисањем појма еколошке политике. Он је објаснио како су се околности значајно измениле и да је теорији потребна потпунија дефиниција овог појма. ,,Екологија и политика нераскидиво су повезане. Та веза огледа се у потреби за очувањем животне средине и побољшањем квалитета живота, као и у очувању социјалног мира“, нагласио је професор Дарко Надић.
Модератор првог панела био је доц. др Зоран Чупић са Факултета политичких наука.
,,Еколошко образовање и одрживи развој“ била је тема другог тематског циклуса који су отворили проф. др Вера Арежина и МА Ненад Спасојевић са Факултета политичких наука излагањем истраживања на тему ,,Методе истраживања ради унапређивања образовања и информисања о проблемима животне средине у Републици Србији“. Они су истакли да се еколошка свест шири и да млади сами траже додатне информације, јер све више примећују еколошке проблеме.
Истраживање ,,Одрживи развој – будућност или утопија?“ обавиле су Милена Баста, Аријана Каћа и Нина Радић. Према речима Аријане Каће, циљеви одрживог развоја нису, нити ће ускоро бити остварени, због чега је он још увек утопија.
Сара Павков представила је студију случаја засновану на пилот пројекту ,,Значај и потреба еколошког образовања у Србији“. Она је предочила како је неопходно да напустимо антропоцентричан поглед на еколошке проблеме и да односе који постоје у природи интегришемо у свакодневни живот.
Истраживање ,,Утопијски карактер одрживог развоја – Случај Србије“ обавили су асистент МА Немања Радовановић и асистенткиња МА Теодора Илић са Филозофског факултета у Косовској Митровици. Немања Радовановић изнео је да је сет економских мера донетих од стране Владе током пандемије имао негативне последице на заштиту животне средине.
,,Зашто је Србији потребна нова стратегија одрживог развоја“ била је тема истраживања које су урадили асистент МА Никола Живић и асистенткиња МА Милица Марјановић са Филозофског факултета у Косовској Митровици. Никола Живић објаснио је како се циљеви и стратешка документа у области еколошке политике међусобно не поклапају.
Модератор другог панела био је доц. др Зоран Чупић са Факултета политичких наука.
МА Марко Вујић и доцент др Зоран Чупић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду били су учесници трећег тематског циклуса на тему „Зелени и политика. ЕУ и Екологија“.
МА Марко Вујић представио је истраживање на тему „Значај еколошке димензије у политици Немачких зелених у периоду 2011-2021“. Он је нагласио како Зелене партије јесу осамдесетих година настале у знаку заштите животне средине, посвећености миру и одрживом развоју. „Ипак, чињеница је да је умањен значај еколошке димензије у Немачкој у периоду од 2011-2021 године. Зелени су у Немачкој поступили политички прагматично и они су данас више у форми традиционалног политичког спектра, док им екологија служи само као инструмент“, закључио је МА Вујић.
Доцент др Зоран Чупић представио је истражвање на тему „Европски зелени план – изазов за јединство Уније“. Он је истакао како је Европски зелени план поделио мишљење држава чланица Европске уније по питању економије, енергената, саобраћаја, грађевинарства и квалитета ваздуха. „Државе чланице се заправо плаше да ће овај план бити удар првенствено на њихове економије. Источно-јужне чланице истичу да оне много више зависе од фосилног горива – угља у односу на запад Европске уније“, предочио је доц. др Чупић.
Модератор трећег тематског циклуса био је проф. др Дарко Надић са Факултета политичких наука.
Четврти тематски циклус одржан је на тему „Климатске промене и биоетика“.
Студенти мастер студијског програма Еколошка политика на Факултету политичких наука, Катарина Мајић и Катарина Вуинац представиле су истраживање на тему „Биоетика у пракси и права животиња. Еколошки тероризам“. „Биоетика у пракси доживљава пораз, а због тог пораза ми не можемо да ставимо тачку на климатске промене, експериментисања над животињама, изумирање врста и ово је добар разлог зашто Србија каска у ЕУ интеграцијама“, истакла је Вујинац.
Студенти мастер студијског програма Еколошка политика на Факултету политичких наука, Марко Чубрић и Катарина Кустурић изложили су истраживање на тему „Еколошке катаклизме и еколошке утопије“. „Климатске промене које су се десиле хиљаду година пре нове ере довеле су до смањења хране на минимум, што је резултирало првим забележеним примером климатских миграција“, објаснио је Марко Чубрић.
Модератор четвртог тематског циклуса био је проф. др Дарко Надић са Факултета политичких наука.
Последњи тематски циклус одржан је на тему „Еко манипулације и еколошке иновације и питање отпада“.
Уводну реч имао је Душан Јеличић, који је представио истраживање на тему „Перспективе циркуларне економије и проблем примене иновација у Србији“. Он је нагласио важност конципирања заштите животне средине, као и развијање свести о еколошком предузетништву. „Морамо да размишљамо стратешки као друштво, као људи са универзитета и из сфере привреде о томе које иновације Србија треба да добије. Ако стварање нових вредности схватимо као ресурс, онда ћемо бити богато друштво“, нагласио је Душан Јеличић.
МА Мирјана Тодоровић из Министарства заштите животне средине говорила је о на тему „Нуспроизводи или престанак статуса отпада?“. Она је указала на природу политике спречавања настанка отпада. „Један од највећих проблема са којима се суочавамо у животној средини јесте неразумевање свега оног што смо имплементирали. Нисмо нигде напредовали у области управљања отпадом, али у последњих годину дана радимо на изменама закона и надамо се његовом увођењу у Скупштини“, наговестила је МА Мирјана Тодоровић.
Студенткиње мастер програма Еколошка политика на Факултету политичких наука Мина Суботић и Анђела Стојановић спорвеле су истраживање на тему „Улога корпоративне одговорности приказана кроз примере“. Мина Суботић говорила је о правном гледишту и користима корпоративне одговорности. „У раду наводимо како је корпоративна одговорност развијена у Србији и како је грађани виде. Циљ нам је да укажемо на то колико заправо корпоративна одговорност својим малим доприносом може бити изузетно значајна по друштво“, објаснила је Мина Суботић.
Татјана Спирковић и Селена Агатоновић приказале су свој рад на тему “Greenwashing“, где су кроз једноставне примере указале на његову распрострањеност. Татјана Спирковић навела је да је то заправо покушај компанија, које улажу вишак новца, да се прикажу као зелене на тржишту уместо да смање утицај на животну средину. „Greenwashing се још увек развија и тек ће се развијати. Важно је подићи свест о овом феномену који је благо нечујан, а битан проблем за друштво“, оценила је Татјана Спирковић.
Докторанткиња Факултета политичких наука Наташа Мидић надовезала се на тему Greenwashing-a и представила свој рад „(Не)знање је моћ: Greenwashing као средство манипулације потрошачима“. Она је појаснила да је екоманипулација једна од сегмената предмета истраживања и да приказује суштину Greenwashing-a. „Предност истраживања огледа се у дистинкцији између еколошки освећене и еколошки информисане особе. Решење проблематике је да повећамо број еколошки информисаних особа”, истакла је Наташа Мидић.
Горан Кнежевић изложио је своје истраживање на тему „Практична примена екосистемских процесора у управљању комуналним отпадним водама у Србији“. Он је указао на значај водених екосистема који имају могућност самопречишћавања и кроз примере то објаснио. „Овај начин пречишћавања комуналних отпадних вода пожељно је имплементирати у многим земљама, пре свега у Србији. Кроз симулацију екосистемских процесора резултат је прочишћавање комуналних отпадних вода, ново станиште за биљне и животињске врсте и обезбеђују додатну продукцију кисеоника“, поентирао је Горан Кнежевић.
Модератор последњег тематског циклуса био је МА Марко Вујић са Факултета политичких наука.
Научну конференцију организовали су Центар за еколошку политику и одрживи развој (ЦЕПОР) и Факултет политичких наука Универзитета у Београду под покровитељством Министарства за европске интеграције Републике Србије, Министарства за животну средину Републике Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
