Одржани 42. Сусрети социјалних радника ,,Од изолације до сусрета – изазови социјалног рада у ванредним и кризним ситуацијама“
Четрдесет и други сусрет социјалних радника, ове године на тему ,,Од изолације до сусрета – изазови социјалног рада у ванредним и кризним ситуацијама“, одржан је у хибридној форми, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и онлајн путем платформе Zoom.
Уводну реч имала је продеканка за студије првог степена Факултета политичких наука, проф. др Наталија Перишић, која је истакла важност професионалних окупљања који су место дијалога и комуникације науке и праксе. Она је овакве сусрете окарактерисала као важне за стварање интеркације између професора, студената и колега социјалних радника.
Председавајућа Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука, проф. др Ана Чекеревац указала је на важност одржавања сусрета социјалних радника који су редовна пракса од 1977. године, а за циљ имају дискутовање о новостима и реформама на пољу социјалне политике и рада.
Светлана Кузмановић, студенткиња завршне године основних студија и представница Уније студената социјалног рада Факултета политичких наука, изјавила је да је за све колеге које желе да се баве овим послом најважније задржати солидарност и хуманост који свет чине бољим местом.
„Изазови и адаптације у виртуелном свету- лицем у лице на екрану“ била је тема првог панела на ком је говорила проф. др Јасна Вељковић са Факултета политичких наука. Професрока се осврнула на услове и начине студирања у онлајн форми, рекавши да је пандемија имала велики утицај на искуство студирања, како за студенте, тако и за професоре који су морали да се прилагоде наметнутим околностима и новим начином рада. „Covid пандемија угрозила је део нашег идентитета који је сачињен из три аспекта – психолошког, менталног и телесног, који је услед новонастале ситуације преузео виртуелни облик. Дата дешавања утицала су на ментално здравље адолесцената, а само један од доказа су попунњени капацитети психијатријских установа широм Србије“, објаснила је проф. др Вељковић. Она је истакла да обољења попут депресије, које је подстакла пандемија, са собом носе когнитивни дефицит и слабљење резултата студената на колоквијумима и испитима. Проф. др Јасна Вељковић закључила је да су две године пандемије осиромашиле младе на психолошком и социолошком пољу.
МА Сања Полић Пенавић, истраживачица-приправница на Факултету политичких наука, представила је истраживање спроведено на тему „Рефлексије студената социјалне политике и социјалног рада и медијско извештавање током пандмије изазване вирусом Covid-19 у Србији“. Истраживање је спроведено уз помоћ методе рефлексивних дневника испитаника на рестриктивне мере донесене током ванредног стања у циљу испитивања реакција студената на новонастале околности. „Ванредно стање изазвало је помешана осећања уз анксиозност, бригу и страх, док је неколицина испитаника исказала задовољство новонасталом ситуацијом због смањења свакодневник обавеза и вишка слободног времена. Већина је била сложна по питању оправданости донесених мера за спречавање ширења вируса, у циљу спречавања ситуације налик оној у Италији и Шпанији“, навела је Полић Пенавић. Поменуто истраживање бавило се и утицајем медијског извештавања о ванредном стању, ширењу пандемије и броја заражених на дневном нивоу. Сања Полић Пенавић закључила је да је поред физичког здравља током пандемије још важније ментално здравље младих људи.
Гордана Марчетић Радуновић, наставница стручне праксе на основним студијама социјалне политике и социјалног рада на Факултету политичких наука говорила је на тему „Изазови у организацији стручне праксе током пандемије Covid-19“. Она је нагласила да је организацију стручне праксе социјалног рада задесила је криза услед увођења ванредног стања која је пробудила осећај немоћи код студената. „Осетили смо да криза изазива ванредни напор, потребну креативност и додатну бригу о себи. Иако је у мањим местима обављање праксе било могуће, то није био случај са већим организацијама и установама које су изискивале дигитално окружење“, додала је Марчетић Радуновић. Она је оценила да је пандемија утицала на целокупно повећање стреса уз смањење комуникације између запослених и корисника. Наставница стручне праксе закључила је да криза ипак има и позитивне стране, које се огледају у бољој организацији и саморегулацији, чији је пример волонтерски сервис студената Факултета политичких наука – КонекТаС.
Други панел на тему „Глас практичара: искуства, изазови и примери добре праксе стручњака из система социјалне заштите измењеног Covid-19 пандемијом“ започео је Мијодраг Богићевић, из Центра за палијативно збрињавање BELhospice, који је казао да је Hospice друштвена реакција на социјалну изолацију тешко оболелих пацијената. Он је истакао да је један од највећих изазова пандемије био тај што је директан рад са пацијентима био онемогућен, те су били приморани да пређу на телефонску подршку. „Кад смо у кризним ситуацијама упориште налазимо у солидарности и међусобном разумевању. Уколико се добро не организујемо, сви ћемо бити у проблему“, додао је Богићевић.
Наташа Милошевић из Градског центра за социјални рад у Београду изнела је да је контакт са људима који имају велике животне потешкоће био додатно отежан јер су њихови страхови још више порасли током пандемије. „У том периоду било је тешко направити границу између личног и професионалног живота због непрестаног контакта са колегама и корисницима социјалне помоћи “, изјавила је Наташа Милошевић.
Јасмина Богдановић из Института за ментално здравље скренула је пажњу на то да је током пандемије дошло до мањка радне снаге, при чему је највећи посао спао на психологе, социјалне раднике и дефектологе, који су и поред својих уобичајених улога морали да преузму и неке друге. „Оно због чега волим ову професију јесте то што имамо могућност да видимо колико људи, поготово деца и млади, могу да буду резилијентни и шта све успевају да преброде тек када се нађу у највећим потешкоћама“, издвојила је Јасмина Богдановић.
Јелена Танасијевић из Фондације СОС Дечија села Србије сматра да је, када је у питању рад са младима, било веома изазовно радити са онима који су имали појачани страх од пандемије. „Младима који живе сами, активирале су се старе трауме, па смо дали све од себе да им пружимо максималну подршку и да им при онлајн раду увек будемо доступни“, изнела је Јелена Танасијевић.
Горан Петковић из Дома за смештај одраслих лица Кулина указао је на низ проблема са којима су се суочавали на почетку пандемије, када је вирус Covid-19 ушао у установе. Он је истакао да улога социјалних радника није довољно уважена, иако су они, поред лекара и психолога, имали веома важну улогу у превазилажењу кризне ситуације.
Славица Милојевић, наставница стручне праксе на основним студијама социјалне политике и социјалног рада, говорила је о менторству и изразила велику захвалност свим менторима и свима који помажу младим колегама на искрености и великој подршци коју пружају. „Менторство је важно не само онима који су менторисани, већ и самим менторима, јер менторска подршка подразумева обострани међусобни раст и развој“, поентирала је Славица Милојевић.
Јулија Стошић из Центра за социјални рад Врање наставила је дискусију говорећи о свом искуству онлајн менторства са студенткињама. Она је свој процес рада и своје закључке приказала путем презентације и исказала захвалност што је имала прилику да се по први пут опроба у онлајн менторству. Она је рекла да искуство и знање које је стекла може да примени и на друге ситуације у будућности.
Након сваког панела уследили су кратки видеи на тему „Зашто волим социјални рад“.
Сусрети су окупили преко 150 учесника на Факултету и 300 учесника онлајн, што је још једном потврдило да је Факултет политичких наука најзначајнији форум за размену мишљења и искустава у области социјалног рада.
Модераторка 42. Сусрета социјалних радника била је проф. др Невенка Жегарац са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
