Свечано отворена међународнa конференцијa ,,Српско-америчко партнерство кроз векове“
Поводом обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Сједињених Америчких Држава, Центар за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду организује дводневну међународну конференцију ,,Српско-америчко партнерство кроз векове“ на Факултету политичких наука у Београду.
Уводну реч на конференцији имао је декан Факултета политичких наука у Београду, проф. др Драган Р. Симић. ,,Данас смо се овде окупили као научници и експерти, заједно са студентима, да прославимо годишњицу дипломатских односа између наших земаља, Сједињених Америчких Држава и Србије. Желим вам свима успешан рад, да осветлимо разне периоде у нашим односима и да реактивишемо изузетне домете”, изјавио је декан Симић. Декан је казао да у будућности прижељкује сарадњу са Америком и у областима где је до сада није било. Он је додао како се нада наставку мирне пловидбе српско-америчког партнерства и пријатељства и у наредних 140 година.
Министар просвете, образовања и технолошког развоја Републике Србије г. Бранко Ружић честитао је 4. јул, Дан независности Сједињених Америчких Држава, и нагласио значај успостављања дипломатских односа током дугих 140 година између Србије и Америке. Изјавио је да је унапређење српско-америчке сарадње данас један од најзначајнијих спољно-политичких приоритета наше земље, јер отвара нове перспективе развоја, просперитета и стабилности Србије. ,,Захтев данашњег времена јесте да преузмемо одговорност за односе између наших земаља, тако што ћемо с дужном пажњом уважавати једни друге и начине којима идемо ка будућности, који морају бити засновани на сарадњи. Потрудићу се да својим залагањем допринесем заједничком просперитету, стварању додатних вредности и јачању политичких и пријатељских односа са Сједињеним Америчким Државама”, указао је Ружић.
,,За нас је важно да земље у Европи, а то укључује и Србију, имају добре односе са САД. Мислим да сви можемо да урадимо бољи посао за разумевање тога шта је наша мотивација и како видимо будућност”, нагласио је амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Њ.Е. г. Кристофер Хил. Амбасадор је истакао чињеницу да Американци и Срби имају исту карактерну црту – ни једни ни други не воле да им се говори шта би требало да раде. Њ.Е. г. Хил сматра да фундаментално морамо боље да разумемо логику наших односа.
Тема првог панела била је ,,Да ли је 21. век амерички век?”.
Проф. др Џеф Пик са Клемсон универзитета у САД-у говорио је на тему ,,Дисфункционална дипломатија: политика међународних споразума у доба партизанске поларизације”, који је рекао како је 140. годишњица идеалан догађај за свечано обележавање успешно одржаних односа између Србије и САД-а. Професор је на основу истраживања оценио да је учешће САД-а у међународном праву мање легитимно и да су обавезе мање кредибилне за уговорне партнере. ,,Једнострани споразуми су крхки и лако их поништавају наследници. САД имају историју тешкоћа у потврђивању мултилатералних споразума, укључујући и оне о људским правима, а од недавно и о животној средини и контроли наоружања”, закључио је проф. др Пик.
Др Ричард К. Херман са Државног универзитета у Охају говорио је о међународном систему, гео-политичким ефектима и регионалним аферама, као и о преполовљеном свету у коме живимо. Др Херман је изнео да није сигуран на који начин Срби посматрају ситуације које се догађају у свету и управо из тог разлога је посетио Србију, не би ли боље разумео њихове ставове. ,,Поделе које сада видимо у Европи су поделе које рефлектују оне које су постојале и пре рата у Украјини. Запад заступа “cancel” културу према Русији, док су за Европу приоритет њен однос са Русијом, климатске промене и суочавање са последицама пандемије вируса Covid-19”, поентирао је Херман.
Младен Лишанин са Института политичких студија у Београду изјавио је да је почетком 21. века било јасно да светски системи и светски поредак иду у смеру тектонских промена, чији смо ми сведоци и ретко ко може поуздано да тврди у ком правцу ће нас одвести. Идеја о мноштву светских поредака се ослања на много старије концепције, оне које познајемо још од Кисинџера и Хантигтона. ,,У идеји о мноштву светских поредака полазимо од тога да свет постаје и остаје фундаментално разједињен. Свет у 2022. години и наставку 21. века видим више, а не мање подељен, такође, видим врло мало простора за далекосежни оптимизам, где нас у најмању руку очекује дубоко подељен светски поредак, који ће имати мноштво засебних светских поредака”, истакао је Лишанин.
Др Стеван Недељковић и мр Драган Живојиновић из Центра за Студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитет у Београду, говорили су на тему ,,Одвлачење стратешке пажње и америчке моћи након Хладног рата”. ,,У оквиру својих спољнополитичких приоритета Америке, три су кључна: ширење либералног поретка, изградња слободног и отвореног економског система и премрежавање поретка широким спектром међународних институција. Сви ови елементи довели су до друштвене поларизације и повратку изолационистичког импулса”, објаснио је др Недељковић. Драган Живојиновић рекао је да као што је лепота у очима посматрача, милим да је моћ и више у очима посматрача и то се зове перцепција моћи. Он је истекао да је 80% успешности спољне политике заправо примена исте.
„Односи Србије – Југославије од 1871. до 1941: Седам деценија потраге за заштитником“ била је тема другог панела, на којој су говорили др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору Универзитета у Новом Саду, др Весна Алексић са Института економских наука у Београду, др Марко Дашић из Центра за студије Америчких држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Бобан Марјановић, докторанд на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Др Саша Марковић говорио је на тему „Културни развој и нови узори Срба у Војводини у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца“ истакавши да је сан Срба био живот у јединственој, заједничкој држави. Он је рекао да је српска православна црква, као носилац садашњег српског идентитета, подстицала развој просветитељства и прихватање модерне тековине. „Потребно је да Срби као народ направе мост између традиције и модерног, што је врло често и у претходној и у каснијој историји српског народа недостајало. Неговање образовања је суштинска идеја у очувању идентитета народа“, објаснио је др Марковић.
На тему ,,Михајло Пупин и америчка техничка мисија у Србији 1919. године“ говорила је др Весна Алексић и навела да се Пупин залагао за етички принцип разграничења, право народа на самоопредељење и демократију. Она је указала на два иницијална проблема мисије – међународно признање Србије и непријатељски став према америчкој управи за помоћ. ,,Пупину је било више него јасно да је ова мисија неопходна Србији и паралелно је радио на томе да влада Краљевине СХС што пре ратификује ову мисију. Он је истицао да први пут у светској историји једна велика држава не наступа са империјалистичке позиције, већ је спремна да служи овим малим народима“, навела је др Алексић.
,,Српска ратна мисија у Сједињеним Америчким државама“ била је тема др Марка Дашића који је изјавио да се америчка јавност упознавала са појединим учинцима, односно страдањима српске војске. Он је саопштио да је ова двомесечна мисија била једна од најуспешнијих дипломатских мисија, и то не само према САД, иако максималистички циљеви нису остварени. „Тада смо могли да чујемо речи високих државних званичника САД који су на првом месту показивали знање историје тадашње Србије, а на другом месту знали да поштују жртву коју је Србија поднела. Круна мисије се догодила у Капитолу у Конгресу САД, с обзиром да је шефу српске ратне мисије Миленку Веснићу указана висока част да се обрати Сенату и Представничком дому“, осврнуо се др Дашић.
Докторанд Бобан Марјановић говорио је на тему ,,Односи Југославије и Америке 1941: Презентација југословенске делегације мировног циља Савета за иностране послове“ и осврнуо се на тензије на Балкану и послератно уређење држава. Он је издвојио да су питања Савета била у вези са границама, односима са суседним државама, питањем положаја националних мањина као и политичко – економском конструкцијом држава. „Рузвелтова администрација започела је специфичну сарадњу са академском заједницом САД како би формулисали спољну политику за потребе учешћа у Другом светском рату. Постојала је велика разлика у схватању економских система САД и Југославије с обзиром да су САД заступале принципе слободне трговине и клаузулу највећих овлашћења и нису одобравале систем организационих уговора и клиничку размену“, закључио је докторанд Марјановић.
Модератор панела био је декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић.
Конференција је део пројекта „За наредних 140 година српско – америчког партнерства“ који спроводе Центар за студије САД Факултета политичких наука Универзитета у Београду, уз подршку и спонзорство Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Републици Србији.
