Вести

Завршена међународна конференција „Српско-америчко партнерство кроз векове“

Други дан међународне конференције „Српско-америчко партнерство кроз векове“, поводом обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Сједињених Америчких Држава, одржан је на Факултету политичких наука у организацији Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Конференцију је започела сенаторка Сједињених Америчких Држава гђа. Теми Балдвин из Висконсина. Сенаторка је истакла да Србија има водећу улогу у региону Западног Балкана, као и да прати њен пут напретка ка чланству у Европској унији. „Волела бих да видим Србију као место где је закон у потпуности примењен. Она је погодан простор у коме омладина може да учи и да напредује, где је живот унутар Европског система једна велика предност“, изјавила је Теми Балдвин. Сенаторка Балдвин закључила је да до промена мора доћи постепено и да су неопходне реформе у више области, међу којима се истиче поље слободе медија и цивилног друштва.

Тема трећег панела била је „Југословенско-амерички односи за време Хладног рата: одржавање Титове Југославије“.

Др Радина Вучетић са Филозофског факултета универзитета у Београду, истакла је велики значај културе у односима између Југославије и Сједињених Америчких Држава, као и да је Југославија добила, а потом и одржала, најбоље сегменте америчког културног наслеђа. „Једино у области културе односи две државе никада нису прекинути. О овоме сведочи велики број посета познатих америчких личности, уметника, џез музичара и певача, који су у више наврата посећивали Југословенску уметничку сцену“, нагласила је др Вучетић. Радина Вучетић поентирала је да Југославија није само пасивно прихватала америчку културу, већ је у питању била размена културних садржаја између две државе.

Др Милан Игрутиновић са Института за европске студије говорио је о значају америчке војне и економске помоћи Југославији. Др Игрутиновић истакао је да су оне везане за питања одбране и безбедности, а формулисане су најпре кроз закон о заједничкој одбрани. „Југославија је имала знатан пад БДП-а и помоћ јој је била неопходна. Од 1951. до 1959. године на плану је успостављање трипартитне помоћи, као облик мешовите помоћи, делом економске, делом војне, због жеље Југославије да мултилатерализује односе ради одбране од честих напада Москве“, изнео је Игрутиновић. Милан Игрутиновић је додао како је целокупно снабдевање америчком војном помоћи престало 1960-их година, као и да се од 1961. године Југославија сврстава у ред неопредељених земаља.

Др Твртко Јаковина са Филозофског факултета универзитета у Загребу осврнуо се на значај међународних посета званичника држава и остваривању билатералне сарадње. Др Јаковина саопштио је да су посете врховних званичника у том периоду биле на знатно вишем нивоу него данас, као и да је политика несврстаних земаља довела Југославију до изглађивања билатералних односа. „Политика несврставања се врло често критиковала као политика која Југославију извлачи из европског контекста. Њоме је дошло до коначног сређивања југословенских односа са двема западним земљама и са Аустријом, са којом се у то време односи изразито побољшавају“, рекао је Јаковина. Твртко Јаковина издвојио је да је прва Титова посета икада Италији резултирала успостављањем Осимског споразума, што је и уједно био први сусрет социјалистичког шефа државе са папом.

Др Саша Мишић са Факултета политичких наука универзитета у Београду говорио је на тему личног пријатељства између Тита и Харимана. Мишић је изјавио да је Хариман био човек који је креирао америчку политику и један од најгласнијих заговорника политике одржавања Тита на површини. „Иако је био антикомуниста, Хариман је био прагматичан и стално је наглашавао значај успостављања односа са Југословенима из прагматичних разлога. Ради се о личном и пријатељском односу, при чему се Хариман увек приказивао као водиља када треба да се прикажу односи двеју земаља“, оценио је др Мишић. Саша Мишић закључио је да је Хариман, без обзира на одсуство званичне функције, био део делегације која је посећивала Југославију и веза која је одржала добре односе између две земље.

Тема четвртог панела била је „Србија и Америка: 1992-2022-2052

Прод. др Слободан Г. Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је на тему „Траума 1990-их у америчко-српским односима“, где је указао на сарадњу између Србије и Америке дуги низ година, која је престала услед сукоба крајем 20. века. Он је изјавио да су немири утицали на промену мишљења српског становништва о тренутном стању у држави. „Пропаганда Слободана Милошевића убрзо се преусмерила против Сједињених Америчких Држава, што је резултирало у фаворизацији Русије. Утицала је и на двојако порицање међу популацијом – порицање изгубљеног рата и ратних злочина“, нагласио је др Марковић.

Проф. др Иван Вујачић са Економског факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је на тему „Србија и Америка – односи током две деценије након демократских промена“ и навео да је Америка била једна од највећих инвеститора Србије до сукоба 1990-их година. Он је додао да је питање независности Косова представљало прекретницу у односима између Србије и Америке. „Србију су тада дочекале промене Владе, спољнополитичких односа и места у светском поретку, паралелно са финансијском кризом и ратом. Сукоби на Косову главни су проблем овог периода, који су покренули проблем сигурности, али и устоличили циљ стабилности“, изнео је др Вујачић.

Борко Стефановић, докторанд на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, говорио је на тему „Америчко-српски односи између 2003-2008, уз посебан наговештај на односе са америчким Конгресом и подршком Стејт Департмента за Декларацију независности Косова“. Он је истакао да је амерички Конгрес имао више утицаја на територији Косова него у Србији, али оснивањем српског конгреса у Вашингтону ситуација се одвија на боље. „Пост-Ђинђићев ефекат је био огроман, носили смо са собом своје трагедије и стереотипе, а на светској мапи били смо непостојећи. Због тога смо морали да изградимо нов идентитет – да се боримо за интерес наше државе, а ту су од посебног значаја односи са САД“, оценио је Стефановић.

Проф. др Александар Милошевић са Факултета политичких наука у Београду говорио је на тему „Америчка развојна финансијска корпорација (DFC): развојна банка или (гео)економски инструмент америчке спољне политике?“, при чему је указао на улогу DFC на земље у развоју. Он је указао на значај и утицај корпорације, али и на њено место у Србији. „DFC даје приоритет државама које су под великим утицајем Кине, са циљем да суспендује кинески утицај и доведе нове компаније у оквиру тих држава. Финансира земље нижег и ниже-средњег нивоа, а у Београду је отворена 2020. године“, појаснио је др Милошевић.

Проф. др Радмила Накарада са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорила је на тему „Америчко-српски односи у светлу тренутне кризе у Украјини“, где је указала на недостатак потребе за миром између популација у свету. Она је наговестила да је један од проблема увођење санкција и да Србија неће моћи да задржи неутралан положај. „Зашто у 21. веку сукобе решавамо насиљем? Поларизација светске популације достигла је врхунац, а било који вид мировне политике у поменутом сукобу означен је као лоша политика“, издвојила је проф. др Накарада.

Проф. Владимир Матић са Клемсон универзитета у Северној Каролини (САД) говорио је на тему „Флексибилност америчко-српских односа“ и појаснио утицај српске политичке традиције на поменуте односе. Он се осврнуо на последице сукоба 1990-их који су између осталог били и на пољу трговине, хране и културе. „Србија као наследник Југославије има историју веће наклоности према Русији, него Америци. Ипак, грађење пријатељства и цветања односа са Америком никада није немогуће“, закључио је проф. Матић.

Модератор панела био је др Марко Дашић из Центра са студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Последњи панел и конференцију, уз велику захвалност учесницима и пријатељима конференције, затворио је декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду и оснивач Центра са студије Сједињених Америчких Држава ФПН-а, проф. др Драган Р. Симић.

Конференција је део пројекта „За наредних 140 година српско – америчког партнерства“ који спроводе Центар за студије САД Факултета политичких наука Универзитета у Београду, уз подршку и спонзорство Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Републици Србији.

 

Related Posts