Oтворен 16. Сабор политиколога ,,Друштвена правда у пост-комунистичким друштвима“

Годишња међународна конференција Удружења за политичке науке Србије, Сабор политиколога, ове године на тему ,,Друштвена правда у пост-комунистичким друштвима“, отворен је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

У име Факултета политичких наука Универзитета у Београду, 16. Сабор политиколога отворила је продеканка за студије првог степена високог образовања проф. др Наталија Перишић и том приликом поздравила све присутне. „Факултет политичких наука је поносан јер одржава 16. Сабор политиколога на тему недостајуће друштвене солидарности и шта урадити поводом ње. У наредна два дана биће одржани панели и дискусије који обухватају економску, ковид и миграциону кризу, као и њихов допринос друштвеним неједнакостима“, рекла је проф. др Наталија Перишић.

Проф. др Бојан Вранић из организационог тима Удружења за политичке науке Србије пожелео је добродошлицу присутнима и истакао значај конференције. ,,Ова конференција је посебна јер је у потпуности уживо, non-digital, што је за нас новина услед пандемије вируса корона. Посебна је на још један начин, обрађује веома важну тему друштвене правде, која се услед бројних криза протеклих година ставља под знак питања”, истакао је проф. др Вранић.

Уводно предавање на тему „Кључни изазови за друштвену правду у пост-комунистичким друштвима“ отворио је др Михаил Арандаренко са Универзитета у Београду. Др Арандаренко је указао на политичко-филозофски и економски приступ датом проблему, уз акценат на успех Републике Србије у суочавању са датим друштвеним феноменима. „Балканске и пост-совјетске државе показују велики степен неједнакости и дискриминације мањина и политичких и етничких, чему додатно доприноси тржишни фундаментализам који је посебно изражен у Србији. Дошло је  до повећања незапослености, деиндустријализације и ерозије политичке подршке као резултанта неуспелих реформи и транзиција“, објаснио је др Михаил Арандаренко. Он је додао да је политика пореских олакшица неуспела, те да су се плате и пензије смањиле.

Др Кирила Топлак (Cirila Toplak) са Универзитета у Љубљани осврнула се на схватање меритократије у пост-комунистичким друштвима. „Уместо себичног приступа од стране државних тела и партија, треба подстаћи меритократију која истиче правду, једнакост и преданост добробити државе и њеног народа. Иако је потпуна меритократија у савременим друштвима готово немогућа, делимична јесте и може позитивно утицати на социјални просперитет“, саопштила је др Топлак. Она је истакла да меритократија заступа потребу за поштеним државним вођством, те да на њу не треба посматрати из утопистичког аспекта, а као пример навела је премијера Словеније Роберта Голоба, који бира сараднике помоћу Галуповог теста, који мери преданост и мотивацију.

Алумнисткиња програма Hubert H. Humphrey Fellowship Маја Марковић говорила је на тему „Социјална политика или куповина гласова: скорашњи случајеви Србије и Црне Горе“, истичући проблеме пореских реформи у поменуте две државе. „Комунистичке институције су створиле сет норми, очекивања и претпоставки које су обликовале изглед будућих демократских институција. Пореске реформе ових земаља су утицале на социјалну политику која је заснована на моралним вредностима са једне и социјално-економским ограничењима са друге стране“, поентирала је Маја Марковић. Она се осврнула на две типологије интервенција при ефикасности социјалне политике, клијентилистичка наспрам програмске и привремена наспрам трајне.

Након уводног предавања уследили су панели.

Програм се налази на: https://www.fpn.bg.ac.rs/57747

Сабор се одржава у суботу и недељу, 24. и 25. септембра 2022. године и угостиће политикологе и политиколошкиње из земље и региона.