Вести

Одржана панел-дискусија ,,Украјинска криза – перспектива Западног Балкана“

Панел-дискусија на тему ,,Украјинска криза – перспектива Западног Балкана“, одржана је у оквиру 16. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Учесници панел-дискусије били су професор у пензији др Иво Висковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Дејан Јовић са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу и доц. др Жељко Будимир са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Проф. др Иво Висковић позвао се на тумачење међународних односа Хенрија Кисинџера, који каже да када се разматра о суштинским питањима у међународним односима, велике силе увек стварају поредак који остали морају да прихвате. Висковић је истакао да руска спољна политика има две трајне особине: територијални експанзионизам и осећање параноје, које је установио Џорџ Кенан у ,, Дугом телеграму“ и које су битне у садашњој кризи. ,,Шта су данас међународни односи? Русија покушава да помоћу тврде моћи тј. оружане силе реши све проблеме и према мом мишљењу то је проблематично. Мека моћ је оно што данас представља суштину деловања у међународном праву, међутим, од тренутка када је Путин кренуо у специјалну операцију вођења рата све је доведено у питање“, истакао је проф. др Иво Висковић. Он је додао да се свет налази у преломном моменту где се мора одлучити на којим основама ће почивати међународни односи. Проф. др Висковић нагласио је да је најважније питање то да ли ће међународни односи почивати на праву јачег или на поштовању суверенитета и територијалног интегритета свих земаља.

Доц. др Жељко Будимир  рекао је да је Русија у очима Запада добра само док јефтино извози енергенте и да она није третирана као велика сила. Он је изјавио да је тренутно најважнији национални интерес свих великих сила да не дође до нуклеарног рата. ,,Требало би да будемо свесни да се у овом тренутку налазимо на ивици великог сукоба који врло лако може да прерасте из конвенционалног у атомски. Занемарени интерес једне велике силе довео је до пуцања међународног система, које је највеће пуцање од почетка 20. века“, навео је доц. др Будимир. Он је додао да државе које се налазе на граници цивилизација могу да трају само уколико се не приклоне ни једној ни другој страни. Доц. др Будимир нагласио је да је по Србију најбоље да се не опредељује и настави са политиком војне и политичке неутралности.

Проф. др Дејан Јовић истакао је чињеницу да је Русија одувек била довољно велика и снажна сила да сама одлучује и доноси политичке одлуке.  Он је оценио како је наратив који Русија ствара, да је она нападнута или да ће потенцијално бити нападнута, неутемељен. ,,Уколико дође до светског сукоба, то би био најбесмисленији рат у историји, јер би узрок био покушај спречавања уласка Украјине у НАТО, што је пре рата било потпуно немогуће. Одлука Русије већ сада има негативне последице по њу саму“, нагласио је проф. др Јовић.  Он је саопштио да уколико је циљ Русије био стварање мултиполарног света, до њега би се лакше могло доћи пре интервенције, јер је свет већ био на прагу мултиполарног система. Професор Јовић је закључио да не смемо заборавити да велике силе и иначе праве погрешне одлуке из властитих илузија о својој превеликој моћи.

Модераторка панел-дискусије била је доц. др Милица Кулић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

     

Related Posts