Завршен 16. Сабор политиколога ,,Друштвена правда у пост-комунистичким друштвима”
Други дан годишње међународне конференције Сабор политиколога, ове године на тему ,,Друштвена правда у пост-комунистичким друштвима”, одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Другог дана Сабора одржани су панели на теме ,,Социјално благостање у пост-комунистичким друштвима”, ,,Род и друштвена правда”, ,,Дигитализација и радна права”, ,,Проблеми гласања и политичке представљености у пост-комунистичким друштвима”, ,,Гранични спорови, миграције и друштвена (не)правда”, ,,Медији и оквир друштвене правде”, ,,Друштвена правда и ратна наслеђа”, ,,Популизам и ауторитарност у пост-комунистичком контексту” и ,,Друштвена правда и транзиција у политичком контексту Источне Европе”.
У оквиру другог дана одржана је трибина на тему ,,Изазови грађанског активизма и социјалне правде”. Учесници трибине били су Данило Ћурчић из А11 – Иницијативе за економска и социјална права, Ива Марковић из Права на воду/Организације за политичку екологију Полекол, Јована Тимотијевић из Министарства простора и Јелена Васиљевић из Rainbow Ignite.
Данило Ћурчић објаснио је како је главна идеја удружења А11 да се на најопштији могући начин поново уведу економска и социјална права у јавни простор. Он је додао да им је у интересу да подрже друге организације како би и оне увеле перспективу о социјалним и економским правима у свој рад. ,,Последњих година систем заштите људских права који смо знали значајно се променио. Наш задатак јесте да подсетимо грађане за шта се боримо и да им одговоримо на њихове свакодневне проблеме“, указао је Данило Ћурчић.
Јована Тимотијевић изјавила је да када говоримо о друштвеној правди, на неки начин заправо говоримо о просторној правди. Она је појаснила како је важно да су у процесе доношења одлука о обликовању града укључени грађани, јер су јавне услуге свима доступне. ,,Ми покушавамо да развијемо модел већег учешћа грађана, иако партиципација не гарантује праведан резултат. Поред партиципације, морамо разговарати и о решењима из позиције неких јасних политичких вредности“, предочила је Јована Тимотијевић.
Ива Марковић рекла је да је циљ њиховог активизма с једне стране, борба против загађења, а с друге, борба против приватизације. Она је навела да је екологија само један део комплетне ,,зелене приче“, а бављење политиком није само страначка ствар. ,,Сиромаштво у Србији утиче на животну средину и диктира каква је наша политика. Зато је наша борба против сиромаштва истовремено и борба за животну средину“, саопштила је Ива Марковић.
Јелена Васиљевић је наговестила да оно што недостаје покретима за заштиту ЛГБТ права јесте артикулација од стране саме заједнице. Она сматра да кад год се прича о ЛГБТ правима, увек се дође до тога да се на дневном реду налазе пречи проблеми. ,,ЛГБТ организације немају замајац који нам је потребан за озбиљно политичко деловање. Оне константно каскају за остатком цивилног друштва“, употпунила је Јелена Васиљевић.
Модераторка панел-дискусије била је проф. др Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Сабор политиколога завршен је дискусијом Иницијативе за ангажовану демократију (EDI) на тему ,,Изазови енергетске транзиције и њена одрживост на Западном Балкану”.
Учесници панел-дискусије били су Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину, Александар Мацура из РЕС фондације, Жаклина Живковић из Права на воду/Организације за политичку екологију Полекол и Самир Лемеш са Универзитета у Зеници.
Мирко Поповић нагласио је да се идеје које би нам помогле да решимо проблеме енергетске кризе и кризе демократије не могу ставити у калуп непостојања одговорности. Александар Мацура навео је принципе који су неопходни да би се одговорило на изазове управљања енергетиком, а нарочито на изазове транзиције – транспарентност и одлучивање засновано на информацијама. Жаклина Живковић објаснила је да поред енергетске кризе постоји и криза водних добара, при чему би требало развијати наше планове и стратегије на основу кредибилних података и, пре свега, јавног интереса. Самир Лемеш предочио је да је једини начин да се спроведе енергетска транзиција праћење тока новца, као и апеловањем на финансијске институције.
Модераторка панел-дискусије била је др Газела Пудар Драшко из Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
Током два дана конференције своје радове и истраживања представило је преко 70 политиколога и политиколошкиња из земље и региона.
Конференцију су организовали Удружење за политичке науке Србије и Факултет политичких наука Универзитета у Београду, а подржали Фондација за отворено друштво, Фонд за науку Републике Србије и пројекат RECLAIM.
