Други дан IV Школе америчких студија
Другог дана IV Школе америчких студија предавања су одржали професор Економског факултета Универзитета у Београду др Иван Вујачић и потпредседник Народне скупштине Републике Србије и председник Одбора за спољне послове мср Борко Стефановић.
Професор др Иван Вујачић говорио је на тему ,,Велика криза и Други светски рат – од пропасти до суперсиле“ и објаснио пут Сједињених Америчких Држава од земље у економској кризи до хегемона. Професор је говорио о политици Френклина Делана Рузвелта и начину на који је спроводио реформе америчке унутрашње политике. ,,Њу дил као план у суштини није постојао, већ је представљао низ експерименталних мера. Рузвелт је доживео да види нову Америку коју је он обликовао и њен успон — од САД-а на коленима, до државе која је најмоћнија на свету“, изјавио је проф. др Вујачић. Он је истакао да су САД какве су данас уствари производ Рузвелта и нагласио чињеницу да је у Рузвелтово време држава имала много већу улогу у животу појединца. Проф. др Вујачић објаснио је да је Рузвелт био трансформациони председник, али да је његова улога је у великој мери зависила од околности у којима је владао и његове личности.
,,Конзервативна револуција Врховног суда у Сједињеним Америчким Државама“ била је тема предавања мср Борка Стефановића који је причао о позицији Врховног суда САД-а и његовој пресудној улози у креирању унутрашње политике. Стефановић је рекао да због структуре америчког уставно-политичког система Врховни суд стоји као ,,замак на брду“, који је недодирљив и да то представља проблем. ,,Судије не можете да смените, нити да утичете на њихове одлуке. Америчко друштво највише је подељено по питањима пореске политике, права на абортус и расне дискриминације, а Врховни суд неким својим одлукама ту поларизацију продубљује“, навео је Стефановић. Он је додао и то да је Врховни суд тврђава конзервативизма, јер и када су либерали у њему, они исто тако не желе да мењају своје већ постојеће либералне тековине. Стефановић је закључио да све те чињенице Америку враћају у позицију у којој се најбоље осећа — изолационизам и супремацију.
