Одржан округли сто „Мисао Зорана Ђинђића: филозофске и политиколошке перспективе“ и панел дискусија „Политичка постигнућа Зорана Ђинђића“

Извор фотографија и саопштења: Институт за филозофију и друштвену теорију

Два панела одржана 7. марта 2023. године у организацији Лабораторија за истраживање социјализма и (пост)југословенске студије (YugoLab) Института за филозофију и друштвену теорију, Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом политичких наука и фондацијом Фридрих Еберт.

Први догађај, округли сто под називом „Мисао Зорана Ђинђића: филозофске и политиколошке перспективе“, одржао се у просторијама Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. У дискусији о филозофском и политичком наслеђу др Зорана Ђинђића учешће су узели: др Петар Бојанић (Институт за филозофију и друштвену теорију), др Новица Милић (Факултет за медије и комуникације), др Лино Вељак (Филозофски факултет у Загребу), др Александар Молнар (Филозофски факултет у Београду), др Александар Милетић (Институт за новију историју Србије), др Ивица Младеновић (Институт за филозофију и друштвену теорију), др Бојан Димитријевић (Институт за савремену историју), др Славиша Орловић (Факултет политичких наука) и др Дуња Мелчић (Франкфурт, Немачка). Округли сто је био подељен на две целине. Прва се више фокусирала на Ђинђићеве филозофске правце размишљања, рецепцију његових радова, и анализи његовог интелектуалног стваралаштва у савремености. Обиље разноврсних филозофских проблема којима се бавио и примишљао, од критике Маркса до критике југословенске (и српске) стварности, указивала је на сложеност баљење темом Зорана Ђинђића филозофа, и потребом да се она више нагласи, а нарочито поткрепи озбиљнијим радовима. Друга целина је пажњу посветила Ђинђићевом политичком раду, као лидера опозиције и премијера Србије. Дискусија је проблематизовала употребу национализма у политичке сврхе, реалне тешкоће у остваривању реформске политике у Србији, те проблем постојања нереформисаних служби безбедности, које подривају политичке и друштвене процесе савремене демократије. Главни утисак са скупа упућује на значај политичке и интелектуалне биографије др Зорана Ђинђића, чије разумевање води бољем сагледавању друштвено-политичке стварности Србије у последње четири деценије.

Други догађај, панел дискусија под називом „Политичка постигнућа Зорана Ђинђића“, организован је у вечерњим часовима у пуној сали у Дорћол Platz-у. Учесници панел дискусије били су Весна Малишић, др Весна Пешић, др Зоран Лутовац и др Гордана Матковић, док је дискусију модерирао др Миливој Бешлин. Током панела учесници су указали на основна политичка стајалишта председника Демократске странке и првог демократског премијера др Зорана Ђинђића. Осим тога, током панела учесници су се осврнули и на савремена питања спрске политичке сцене и друштва, анализирајући развој догађаја у претходне две деценије. Дебата је вођена у два велика тематска оквира, први се тицао политичких достигнућа и историјског домета Зорана Ђинђића, с акцентом на окупљање опозиционих снага и прављења стратегије у борби против ауторитарног режима Слободана Милиошевића. Друга тематска целина тицала се рефелксије на нашу савременост, то јест, где се Србија налази након 20 година после атентата, и шта је остало од Ђинђићевог политичког наслеђа и да ли нам оно може бити путоказ у данашњим околностима када се друштво у Србији поново суочава са демократским дефицитиом и репресијом аутортарног режима.