Одржани 43. Сусрети социјалних радника ,,Превазилажење неједнакости: одговори теорије и праксе социјалне политике и социјалног рада“

Национална конференција са међународним учешћем, 43. Сусрети социјалних радника, ове године на тему ,,Превазилажење неједнакости: одговори теорије и праксе социјалне политике и социјалног рада“, одржана је 2. јуна 2023. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Уводну реч имао је декан Факултета политичких наука, проф. др Драган Р. Симић, који је нагласио да Сусрети социјалних радника имају дугу историју и да су место на којима се размењују теоријска знања и практична искуства. Он је истакао да се у овим изазовним тренуцима показује значај коју ова професија има у друштву.

Шефица Одељења за социјалну политику и социјални рад, проф. др Јасна Хрнчић, указала је да је посао социјалних радника изузетно друштвено значајан, захтеван и често недовољно вреднован. Она је истакла важност адекватног друштвеног признања доприноса који социјални рад даје појединцима, породицама и заједници. и.

Председница Друштва социјалних радника Србије, МА Милица Глишић, рекла је да је мала група ентузијаста, пре две године одлучила да реконструише ово Друштво и врати му углед. Она је објаснила да се у пракси види да су социјални радници тихи хероји овог друштва.

Председница Уније студената социјалног рада, Јована Крстић, изјавила је да се против неједнакости и неправедног друштва морамо заједно борити. Она је навела да је за то неопходна заједничка платформа где би сарађивали стручњаци из сродних области.

Две регионално истакнуте стручњакиње, проф. др Наталија Перишић, са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и проф. др Кристина Урбанц из Студијског центра социјалног рада Свеучилишта у Загребу, биле су пленарне говорнице. Асист. МА Данијела Павловић модерирала је уводним и пленарним делом Конференције.

,,Европски стуб социјалних права – изазови и прилике за националну социјалну политику“ била је тема првог предавања, на коме је говорила проф. др Наталија Перишић. Она је ближе појаснила одредбе Европског стуба социјалних права, који је усвојен 2017. године. „Овај документ почива на три домена, једнаким приликама и приступу тржишта рада, правичним условима рада и социјалној сигурности и укључивању. Србија је ускладила своје законодавство са Европском унијом, али проблем лежи у имплементацији и активним мерама на тржишту рада које нису довољно развијене“, издвојила је проф. др Перишић.

Проф. др Кристина Урбанц говорила је на тему „Развој и очување етичке отпорности социјалних радника“. Према њеним речима, социјални рад је један од последњих бастиона у којима се прича о етици. „Због тога што су изложени многим неповољним аспектима у свом раду, социјалних радника све је мање. У Хрватској се доноси велики број реформи које немају суштински ефекат, јер се у расправу не укључује струка и научна заједница“, сматра проф. др Кристина Урбанц.

Након уводних предавања, одржан је округли сто на тему „Социјални рад у медијима“. Учесници округлог стола били су: проф. др Јасна Хрнчић проф. др Александар Југовић, МА Сандра Перић, доц. др Вера Деспотовић и Славица Милојевић. Проф Хрнчић је истакла значај медијског представаљања социјалног рада. Корисници услуга социјалног рада и социјалне заштите, социјални радници, студенти који се усавршавају за ову делатност и шира јавност имају право да буду потпуно информисани не само о пропустима , већ и о успесима и значају социјалног рада за појединце, породице и друштво у целини.

Проф. др Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, истакао је четири кључна узрока негативног извештавања о социјалним радницима: криза легитимитета институција, две политичке идеологије које нису наклоњене социјалним радницима, карактер савремених медија и питање спремности институција, удружења и самих социјалних радника да сарађују са медијима. Он сматра да потенцијална решења леже у проактивности и континуираној сарадњи између социјалних радника и медија.

Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите Србије, нагласила је да социјални радници много више пажње посвећују негативном извештавању о њиховој професији, него о неадекватном представљању корисника услуга социјалног рада. Она је указала на важност подизања свести о медијској писмености и изградњи комуникационе стратегије код социјалних радника.

Доц. др Вера Деспотовић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду упозорила je да су, када се појаве проблеми, медији склони да окриве социјалне раднике, не разматрајући све услове који су до тога довели. Она сматра да би требало да причамо о личним одговорностима, али да оваквим скуповима позивамо и на системску одговорност.

Славица Милојевић из Републичког завода за социјалну заштиту казала је да је на социјалним радницима да покажу чиме се баве и колико је то од значаја за друштво. Она је истакла да има поверење у своје колеге да ће у будућности ствари боље изгледати.

По завршетку округлог стола, са учесницима скупа дискутовано је о могућим начинима унапређења положаја професије социјалног рада у друштву. У наставку конференције, презентовано је 26 тема у оквиру 5 паралелних сесија на следеће тематске целине: Социјалне политике и социјални рад у свету неједнаких, Оснаживање и заштита вулнерабилних група, Изазови савременог породичног живота, Социјалне неједнакости и развојно доба и Особе са антисоцијалним понашањем и њихове породице у свету неједнаких.