Одржана научна конференција ,,Политички систем Европске уније – епохални узор или епохални случај?”

Научна конференција на тему ,,Политички систем Европске уније – епохални узор или епохални случај?”, поводом објављивања књиге проф. др Слободана Самарџића „Политички систем Европске уније. Теорија-институције-процес одлучивања-политички живот“, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На конференцији су, поред аутора, учествовали професори и доценти са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Правног факултета Универзитета у Београду.

Тема прве сесије била је „Шта за модерну политику значи појава политичког система ЕУ?“ на којој су говорили проф. др Милан Јовановић, проф. др Зоран Чупић, проф. др Славиша Орловић и доц. др Александар Милошевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Милан Јовановић говорио је на тему „Политички систем Европске уније – шта недостаје?“. Он је изјавио како су проблеми са којима се ЕУ суочава резултат њеног јединственог политичког система. Он је нагласио да је подршка једном систему заправо гориво за његов даљи развој, а да ЕУ завидно дуго добро функционише без ње. ,,Политички систем Европске уније има два крупна недостатка, а то су политичка култура и социјализација“, рекао је проф. др Јовановић.

„Европска унија и симулакрум представничке демократије“ била је тема о којој је говорио проф. др Зоран Чупић. Он се запитао да ли је уопште оправдано мерити демократију у ЕУ иако она није национална држава. Професор Чупић позвао се на члан 10 Лисабонског уговора који се искључиво бави демократијом и њеним вредностима. Он је истакао важност и Уговора из Мастрихта у коме подршка ЕУ интеграције доживљава свој максимум.

Проф. др Славиша Орловић говорио је на тему „Расцеп између грађана ЕУ и политичких елита у Бриселу (естаблишмент-антиестаблишмент)“. Он је навео да у ЕУ не постоји класична подела на легислативу  и егзекутиву јер свака инстутиција има свој карактер. Професор Орловић саопштио је како је то повезано са супрематијом егзекутиве и премоћи Савета министара. Он је предочио значај тога да грађани хоће да се питају и износе своје захтеве сваки дан, а не само сваке четири године.

О институционалним ограничењима примене концепта „стратешке аутономије“ Европске уније говорио је доц. др Александар Милошевић. Он је указао на механизме функционисања ЕУ као што су међувладин метод и артикулација интереса држава чланица. Доцент Милошевић сматра да ЕУ и даље покушава да пронађе своје место где ће се дефинисати. „Стратешка аутономија је концепт који може бити превазиђен, али државе чланице ЕУ нису спремне за то“, рекао је доц. др Милошевић.

„Апорије недовршене политичке заједнице“ била је тема друге сесије научне конференције на којој су говорили проф. др Миодраг Јовановић са Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран Стојиљковић, ђроф. др Марко Симендић и доц. др Никола Бељинац са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Миодраг Јовановић говорио је на тему „О „јежевој дилеми“ европске интеграције“. Он је истакао избор кандидата за председника Комисије као важну компоненту политичког система ЕУ. Он је указао на то да кандидате номинују највеће европске партије и да те кандидате одобрава Европски парламент. Проф. др Јовановић се осврнуо на то да је неодређена граница до које се простире моћ Европског парламента у оснаживању демократије.

„Може ли неаутоман, другоразредни систем понудити аутономне одговоре на мега изазове?“ била је тема о којој је говорио проф. др Зоран Стојиљковић. Он сматра да када из левог или десног политичког спектра дође на власт, тада долази до дерадикализације. „Када стекнете власт, добијате реакцију оних који су моћнији и онда се због тога морате прилагодити систему“, изјавио је проф. др Стојиљковић. Он је поентирао да су европске вредности „општа места“ у време када је друштво дубоко маргинализовано.

Доц. др Никола Бељинац говорио је на тему „Устав и патриотизам у уставном патриотизму: случај Европске уније“. Он је истакао да уставни патриотизам није у стању да да јасну дефиницију колективног идентитета. „Говоримо о апстракованом заједништву где је нација апстракција. Нема једне јединствене заједнице већ је то заједница свих држава чланица“, подвукао је доц. др Бељинац.

Проф. др Марко Симендић говорио је на тему „Видљиви демонстранти и невидљива питања; Европска унија и протести против полицијског часа у Србији 2020. године“. Он је објаснио да је COVID криза настала на већ постојећој кризи која је увелико постојала у ЕУ. Професор Симендић сматра да су протести немушти захтеви људи јер ти захтеви нису виђени и усвојени од стране институција. Он је објаснио како су протести и криза легитимитета произведени у систему који треба да реши своје недостатке како до криза не би дошло.

Првом и другом сесијом модерирао је проф. др Бојан Ковачевић са са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Тема последње сесије била је „Наука пред загонетком проучавања политичког система ЕУ“, на којој су говорили проф. др Небојша Владисављевић, доц. др Ивана Радић Милосављевић и проф. др Бојан Ковачевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Небојша Владисављевић говорио је на тему „Европска унија: политички систем и алтернативно упоредни приступи“, објаснивши како је аутор књиге проф. др Слободан Самарџић употребио компаративни приступ при анализи ЕУ, њених држава чланица и спољне политике. Он сматра како је читаоцима омогућен сажет и приступачан увид у анализу политичког живота ЕУ. „Када говоримо о књизи, видимо да је реч о производу вишедеценијског рада аутора који прегледно покрива политички живот и институције ЕУ. Написано је тако да одговара не само студентима, већ и широј образованој публици коју занима како је ЕУ уређена“, казао је проф. др Небојша Владисављевић.

Доц. др Ивана Радић Милосављевић говорила је на тему „Куда даље у студијама европске интеграције“, проценивши како књига представља вредан одраз садашњег тренутка у студијама европских интеграција. Она се осврнула и на то како књига сагледава кризни контекст Европске уније, односно које су се промене догодиле у периоду кризе. „Посматрање ЕУ као политичког система у овом случају представља добро полазиште за даља истраживања на овом пољу у свим правцима. Књига заокружује ауторове дугогодишње увиде у европска дешавања, чинећи је изузетно вредном“, рекла је доц. др Ивана Радић Милосављевић.

Проф. др Бојан Ковачевић причао је на тему „Шта за студенте значи одвајање наставе о политичком систему ЕУ и политичком систему државе чланице“, наводивши примере у политичком животу држава чланица ЕУ чиме је објаснио на које начине овај поредак функционише. Он је подвукао како су теме европске јавности и јавног мњења врло добро анализиране у књизи, чиме студенти лакше разумеју градиво. „Уколико професори желе да пишу радове и предају студентима тако да им то иде у корист, врло је важно спојити анализу политичког система ЕУ са анализом политичких система држава чланица. На тај начин студенти ће моћи да спознају какви односи постоје унутар ЕУ, као и између носилаца власти у државама чланицама“, закључио је проф. др Бојан Ковачевић.

Последњом сесијом модерирао је проф. др Зоран Чупић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Након сесија уследила је дискусија са присутнима.