Јавна дебата „Положај жена на тржишту рада“
Јавна дебата „Положај жена на тржишту рада“ организована од стране Алумни мреже Академије дијалога за младе жене одржана је на Факултету политичких наука. О теми су говорили Јован Протић из Meђународне организације рада (МОР), др Сања Ћопић из Виктимолошког друштва Србије, Весна Бајић из Синдиката УГС Независност и Зорана Антонијевић из Мисије ОЕБС-а у Србији. Модераторка трибине била је Миљана Пејић.
Јован Протић представио је истраживање „Транзиција на тржиште рада младих жена и мушкараца у Србији“ и нагласио да је суштина постојање адекватног тржишта са радном снагом и да се на основу тога млади оријентишу и бирају професију. „Потребне су стратегије за каријерно вођење од средње школе, како бисмо ставили до знања младима колико је важно стицање вештина као и дугорочно, да не кажем целоживотно учење.“ , изјавио је господин Протић. Он је додао да су разлике између мушкараца и жена у запослености мале (8%), и да са младима треба подједнако радити, без обзира на пол.
„Жене уживају заштиту права као сваки други члан синдиката, који је добра полазна тачка за жене да крену у одбрану својих права.“, саопштила је Весна Бајић. Нагласила је да на положај жена на тржишту рада највише утиче биолошка разлика, односно материнство, и да је то рефлексија општег положаја жена. „Мој савет је да жене прво почну да мењају себе и своје гледиште, па онда да траже помоћ осталих.“, додала је госпођа Бајић.
Резултате истраживања дискриминације жена на тржишту рада представила је Сања Ћопић и навела најчешће облике дискриминације приликом запошљавања: испитивање о приватном животу, коментарисање физичког изгледа, неповољнији третман у односу на мушке кандидате и трудноћа и материнство као препрека за добијање посла. „Врло често се жене третирају као објекти и нечија својина. Ми треба да будемо равноправни, иако смо различити, а те вредности треба усађивати од малих ногу.“ , истакла је госпођа Ћопић.
Зорана Антонијевић говорила је о двострукој дискриминацији ромкиња, инвалидкиња, старих жена и старих жена на селу, које су у нашем друштву невидљиве групе. „Чини ми се да и ми жене треба много више да се трудимо да глас добију и жене са инвалидитетом, као и све остале које су маргинализоване.“ , оценила је госпођа Антонијевић и закључила да антидискриминационе политике треба да буду основни механизам одбране права.
