Представљена књига „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: превазилажење заједничких погрешних перцепција“ на 17. Сабору политиколога
Другог дана 17. Сабора политиколога одржан је pазговор о књизи „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: заједничко превазилажење погрешних перцепција“ уреднице проф. др Милице Увалић са Универзитета у Перуђи. Разговор је водило седам од укупно 18 аутора ове књиге: проф. др Милица Увалић, др Вил Бартлет (Will Bartlett) са Економског факултета Универзитета у Лондону, проф. др Срђан Богосављевић са Универзитета у Београду, проф. др Дејан Јовић са Свеучилишта у Загребу, проф. др Иван Вујачић са Универзитета у Београду, проф. др Александра Крстић и проф. др Јован Теокаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Уредница књиге, проф. др Милица Увалић рекла је да јој је част што се прво представљање књиге одржало на Факултету политичких наука у Београду и објаснила да ова књига има за циљ да укаже на проблеме који још увек постоје на релацији Западни Балкан – Европска унија. Она се нада да ће ова књига отворити пут ка решавању проблема и да ће усмерити на могуће смернице за даљи напредак. „Имамо доста политика као што су безбедност, миграције и животна средина у којима је Европска унија постала један од главних партнера Западном Балкану“, указала је проф. др Увалић.
Др Вил Бартлет (Will Bartlett) додао је да чланице Европске уније на регион Западног Балкана гледају искључиво као извозно тржиште. Он је кроз анализу података прeдставио три врсте мотивације за додељивање помоћи – промовисање демократије, комерцијалнe и економскe интересe, као и несебичну помоћ. „Комерцијални интереси су фактор који је највише подстакао додељивање међународне помоћи Балкану, поготову од стране нових чланица донора ЕУ“, сматра др Бартлер.
Проф. др Дејан Јовић објаснио је да су обећања Европске уније која нису одpжана један од главних разлога фрустрације Западног Балкана и да би ЕУ требало да буде место за читав Балкан, а не привремени дом. Он је оценио да су страхови придруживања Европској унији који су постојали раније сада ублажени или заборављени. „Европска унија би прикључивањем Западног Балкана добила на сигурности, а фрустрација балканских земаља би се значајно умаљила и имало би више проевропског размишљања међу становницима ових земаља“, изнео је проф. др Јовић.
Проф. др Иван Вујачић појаснио је да у међународним односима постоји доста ствари које нису део неке велике стратегије и које нису унапред испланиране, а једна од њих је и бивша Југославија. Он објашњава да она никад није била стратешки значајна за Сједињене Америчке Државе и да ту постоји разлика у приступу Европске уније и САД-а ка Западном Балкану. „Све што су Сједињене Америчке Државе учиниле, било је због тога што ЕУ није могла да постигне жељене резултате“, саопштио је проф. др Вујачић.
Проф. др Јован Теокаревић истакао је да се перцепција Европске yније код јавног мњења мења у складу са актуелним догађајима. Он поглед на ЕУ дели на два периода – ентузијастичан, који је био присутан на самом почетку интеграција и период после кризе. „Пре кризе, људи су на ЕУ гледали као на некога ко поправља ствари, узора за реформе и инструмент развоја, данас на њу гледају као рационалног, а не емотивног актера“, указао је проф. др Теокаревић.
Проф. др Срђан Богосављевић осврнуо се на однос Републике Србије према Европској унији из 2003. године и данас. Он је објаснио да се кроз овај период може видети пад ентузијазма и то да је код великог броја становништва нада прерасла у скептицизам. „Једна ствар која је сигурна јесте да читав Западни Балкан на основу дешавања која су актуелна у одређеном периоду гласа „за“ или „против“ на референдуму када је у питању придруживање Европској унији“, предочио је проф. др Богосављевић.
Проф. др Александра Крстић саопштила је да Србија и Европска унија имају несталну везу када је у питању представљање кроз медије и званична међувладина комуникација. Она је рекла да постоји мањак разумевања институција ЕУ према новинарима и медијима на Западном Балкану. „Информације Европског парламента су затворене за новинаре и оријентисане само на посланике парламента, док су домаћи медији фокусирани на локалне владе и њихово тумачење проблема Европске уније“, закључила је проф. др Крстић.
