Представљен извештај „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“
Извештај „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“, који су заједнички радили Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Балканска исраживачка мрежа Србије (BIRN), представљен је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, у оквиру предмета „Истраживачко новинарство: ТВ“.
Програмска менаџерка и истраживачица BIRN-а Тања Максић представила је основе извештаја „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“, као и главне проблеме медијске сцене у Србији. Она је објаснила логику алгоритма и начин на који он утиче на квалитет вести, али и плаћеност медија. „Неке медијске куће су у стању да произведу и до триста вести на дан, иако свега неколико носи праву информативну вредност, што и јесте сврха алгоритма односно пуно садржаја, неважно каквог. На тај начин медијска сцена остаје заробљена, уз недостатак транспарентности, слабу институционалну заштиту, притиске, нападе на новинаре и нефер тржишну конкуренцију“, навела је Тања Максић.
Истраживачица BIRN тима Милица Милић појаснила је главну идеју извештаја и начин на који је исти састављен. Она је нагласила да циљ пројекта није искључиво мониторинг, већ и едукација, информисање, као и медијска кампања. „Реч није дата новинарима великих медијских кућа, који иза себе имају правну и ПР службу, већ новинарима мањих или локалних медија. Онлајн напади схваћени су као део посла, иако је доказано да они могу имати кобне последице – баш зато је пројекат Безбедност новинара у дигиталном окружењу пионирски посао, и на њему тек треба да се ради“, истакла је Милица Милић.
Правница и истраживачица НУНС-а Марија Бабић објаснила је процес пријављивања претњи упућених новинарима. Она је указала на статистику процесуирања иситх, која је већ годинама уназад приближно 10% од укупног броја пријављених претњи. „Напади се у великом броју случајева и не пријаве, а пријављени се тумаче у одређеном контексту. Наиме, само директне претње се процесуирају са благим казнама, док кондиционали попут „Требало би те пребити!“, нису сматрани кривичним делима“, поентирала је правница Бабић.
Новинарка BIRN-а Јелена Зорић је на личном примеру упозорила на значај морала и подршке заједнице новинарске струке у случајевима претњи. Она је додала да су претње и непријатности саставни део истраживачког новинарства, те да је неопходно информисање о начинима заштите. „Када крену напади, одједном се сви сегменти вашег живота отварају, у причу се увлаче ваша породица, пријатељи, партнери… Иако је приватни живот ваше право, он кад-тад престане да буде приватан. Србија има демократски привид, политизовано правосуђе и полицију, а нереаговањем институција оне саме постају саучесници кривичног дела узнемиравања и претњи“, подвукла је Јелена Зорић.
Професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Александра Крстић појаснила је претње из аспекта новинара који су приликом истраживања интервјуисани, у сврху извештаја „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“. Она је навела да новинарима поред институционалне, често фали и уредничка подршка. „Претње се не схватају озбиљно док не угрозе нечији живот. Претње на друштвеним мрежама преливају се на стварни свет, а анонимна маса која се крије иза коментара и порука лако постане индивидуални напад, зато је неким новинарима једини заштитник јавност јер, како наводе, уколико им се нешто догоди, а институције не реагују, знаће јавност“, закључила је проф. др Крстић.
Ауторке извештаја су проф. др Александра Крстић, Тања Максић и Марија Бабић.
Извештај: https://birnsrbija.rs/wp-content/uploads/2023/07/Bezbednost-novinara-u-digitalnom-okruzenju.pdf
Извештај „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“ објављен је уз финансијску подршку Евцропске уније.
DSC_1025
