Завршен 18. Сабор политиколога на тему ,,Супер изборна 2024. година”
Други дан годишње међународне конференције Удружења за политичке науке Србије Сабор политиколога, ове године на тему ,,Супер изборна 2024. година”, одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Другог дана Сабора одржани су панели ,,Општински одборници у Европи: институционални контекст, профил, политика и власт”, ,,Облици и степени изборне поларизације на Балкану”, ,,Демократија и демократизација”, ,,Ставови, бирачи и странке”, ,,Панел студената мастер и докторских студија Факултета политичких наука”, ,,Дилеме етнополитичке мобилизације и представљања”, ,,Локални избори и локална самоуправа”, дебата ,,Који изборни систем је бољи”, пленарно предавање ,,Зашто ‘година избора’ није добра за демократију?“ и разговор о књизи „Структурално порекло постјугословенских режима. Елите, цивилно друштво и држава“.
Разговором о књизи „Структурално порекло постјугословенских режима. Елите, цивилно друштво и држава“ (Structural Origins of Post-Yugoslav Regimes. Elites, Civil Society and the State) ауторке Валентине Петровић са Универзитета у Цириху, завршен је 18. Сабор политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Разговор су водили проф. др Небојша Владисављевић, проф. др Даниел Бохслер и проф. др Душан Спасојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, као и ауторка књиге, Валентина Петровић са Универзитета у Цириху.
Професор др Даниел Бохслер истакао је да је простор бивше Југославије прошао кроз три процеса промене режима који обухватају пад комунизма, ауторитарне реакције и отпор демократије. Он је додао да му се ова књига посебно допала зато што се ауторка, између осталог, фокусирала на Северну Македонију, што је реткост у већини публикација на ову тему. „Оно што је нарочито лепо у вези са овом књигом је чињеница да покрива сва три процеса промене режима. Волео бих да позовем ауторку, али и остале да преусмерe фокус компаративне анализе са већ добро истражених случајева на оне који су мање истражени и много интересантнији“, поручио је професор др Бохслер.
„Ова књига се заиста издваја, не само због своје теоријске утемељености, већ и због тога што на свој начин представља одговор на већ постојећу литературу. Књига настоји да допринесе не само емпиријској анализи различитих студија случаја, већ и унапређењу теоријске литературе“, објаснио је проф. др Владисављевић. Професор Владисављевић рекао је да је ова књига посебно интересантна због њене теоријске утемељености. Он је додао и да је већина студија о балканској регији дескриптивна и у неку руку нетеоријска, а чак и када је реч о теоријској литератури, она је базирана на пређашњим радовима.
Професор др Душан Спасојевић истакао је да се ауторка дотакла теме цивилног друштва и улоге коју је радничка класа одиграла за време протеста деведесетих. Поред тога, он каже да је веома важно увидети да се партијске идеологије могу мењати током времена „Партијске идеологије треба представити као нешто што може и што се заиста мењало током времена, што би допринело доследнијем разумевању онога што се догодило. То је веома важно за причу и када желимо да је пренесемо другима“, закључио је проф. др Спасојевић.
Ауторка књиге, Валентина Петровић, осврнула се на случај Словеније и свој покушај да објасни разлику између радничких класа током првог таласа демократизације и радничке класе која остаје као наслеђе посткомунистичког режима Југославије. Она је нагласила значај цивилних организација и синдиката и начин на који су они успели да остану аутономни у словеначком случају „На почетку посткомунистичке транзиције 90-их, посткомунистички режими су се први пут суочили са великом радничком класом, а одлуке елита о томе како да се носе са радничком класом биле су веома различите. У једном случају, радничка класа је национализована, али не и у словеначком контексту“, закључила је ауторка.
Модератор дискусије био је проф. др Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Током два дана конференције своје радове и истраживања представило је преко 120 излагача из више од 20 држава.
Конференцију су подржали Фондација за отворено друштво Србија (Open Society Foundation Serbia), Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Амбасада Уједињеног Краљевства и Северне Ирске у Републици Србији и Вестимнстерска фондација за демократију (Westminster Foundation for Democracy – WFD).
Генерални медијски покровитељ конференције је Инсајдер ТВ.
