Одржана дебата „Који изборни систем је бољи?“ на 18. Сабору политиколога
Дебата на тему „Који изборни систем је бољи?“, на којој су говорили проф. др Милош Јовановић са Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Душан Вучићевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, предавач на Универзитету Венџоу-Кин (Wenzhou-Kean University) др Младен Мрдаљ и научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду др Дејан Бурсаћ, одржана је другог дана 18. Сабора политиколога.
Проф др Милош Јовановић сматра да изборни систем може имати велики утицај на политички живот, али се промена изборног система мора сматрати само као једна варијабла, која утиче на даљи наставак политичког живота. Он је истакао да је потреба за променом изборног система данас све израженија, јер су политички живот, сцена и систем запали у стање патологизације. „Проблем пропорционалног изборног система лежи у томе што народни посланици свој легитимитет црпе из странке, а не од грађaна. Већински изборни систем би променио унутрашње функционисање странака, повећао би одговорност посланика и грађана, елита би била интелектуално квалитетнија и способнија, а цела Србија би била представљена“, објаснио је професор Јовановић.
Политиколог др Младен Мрдаљ указао је на значај праћења одређеног идеала, попут либералне демократије, и да до њега можемо доћи само уколико се промене међународне околности, политичка култура и расподела економске моћи. Он је оценио да је најлакше променити изборни систем, али та промена неће донети суштинске промене у политичком животу, већ само структуралне. ,,Одговор на проблематику најбољег изборног система налазимо у нашим проблемима. Битно питање које треба да поставимо јесте да ли ће посланик, који је сада гласао за неки предлог владе, сутра гласати против, наш циљ је да политику парламента учинимо флуиднијом како министри не би били осигурани да ће имати гласове парламента“, подвукао је доктор Мрдаљ.
Др Дејан Бурсаћ истакао је да пропорционални изборни систем има своју историјску сврху, која је везана за период транзиције, али фрагментација и централизација политичких партија представљају кључне проблеме овог система. Он је нагласио да гласачи немају никакву врсту комуникације са представницима, већ само могу да их виде кроз посредство политичке странке. ,,Главни проблем избоног система јесте што парламент не може веродостојно да врши своју најзначајнију функцију, а то је да ограничава извршну власт. Све мањкавости политичког живота своје корене имају у изборном систему, те првенствено морамо имплементирати читав низ прелазних промена које ће обухватати персонализованост, територијалност и отвореност листи“, навео је др Бурсаћ.
Професор др Душан Вучићевић нагласио је да изборна реформа без било каквих других институционалних промена не представља ваљано решење. Он је рекао да је најзначајнији корак у функционисању изборног система поштовање изборних правила и процедура, те накнадно увођење већинског изборног система не би задовољило бираче опозиционих странака. ,,Претерана фрагментација је лоша за политички живот, али увођење новог изборног система у демократским условима не би изазвало значајније промене. Идеја је да повећамо број изборних јединица, али да резултати буду и даље пропорционални, те унутар тих јединица да направимо уже једномандатне територијалне изборне јединице“, објаснио је професор Вучићевић.
Модератор дебате био је проф. др Милан Јовановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
