Одржана трибина „Полицијска бруталност: политички, безбедносни и правни аспекти”
Трибина на тему „Полицијска бруталност: политички, безбедносни и правни аспекти”, на којој су говорили проф. др Ђорђе Алемпијевић са Медицинског факултета Универзитета у Београду, генерал полиције Богољуб Живковић, тужитељка Бојана Савовић, проф. др Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Светлана Станаревић са Факултета безбедности Универзитета у Београду и проф. др Миодраг Јовановић са Правног факултета Универзитета у Београду, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Уводну реч имала је деканка Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Маја Ковачевић. Она истакла да политичку бруталност посматра као значајан и врло забрињавајући феномен, нагласивши да ће Факултет политичких наука наставити анализе друштвених збивања и функционисања политичког система и у будућности.
Проф. др Ђорђе Алемпијевић изјавио је да тема полицијске бруталности никад није престала да буде актуелна у Републици Србији, чак и у дипломатским временима. Као интересантну околност издваја да се полиција понаша потпуно ван прописа закона и користи средства принуде без потребе. Он је указао на чињеницу да бруталност не мора да подразумева само коришћење физичке силе, већ се ради и о психолошком ефекту који је једнако девастирајућ и може да оставља дуготрајне последице. Алемпијевић се осврнуо и на сопствену професију, те сматра да се не примењују тековине савремене медицинске праксе за документовање тортуре, а као решење предлаже судску медицину.
Богољуб Живковић објаснио је да прати сцене које потресају нашу земљу у последње време и да му је, након 31 године рада у Министарству унутрашњих послова, изузетно тешко да прича о овој теми. Он сматра да се према полицији у последњој деценији поступа на непримерен начин, уз јак политички утицај и премештање способних кадрова на високим позицијама. Живковић приписује тренутно стање и чињеници да директор полиције, као ни старешине, немају интегритет и сагласан је да је на сцени селективна примена закона. Генерал полиције закључио је да је смањивање политичког утицаја од изузетне важности, али и да је полиција драстично урушила поверење у народу прекомерном употребом силе.
Тужитељка Бојана Савовић нагласила је да смо ушли у нову фазу тортуре и да у оваквим процесима треба да схватимо које су прекретнице у држави. Она је указала на једну учесталу појаву на улицама, на полицајце који се не идентификују, као и да уредба која то уређује није детаљна по том питању. Савовић оцењује да ниједно лице није процесуирано у вези са прекомерном употребом силе, као и да ,,јурење” грађана након протеста представља једну врсту прелажење ,,црвене линије” и чист облик освете. Она поручује да на овакав ниво бруталности морамо имати заједнички одговор и да је алармирање наше и међународне јавности од неопходно и од изузетног значаја.
Проф. др Небојша Владисављевић издвоји је празник Видовдан као прекретницу где почиње масовна уместо селективне примене репресије, уз ескалацију насиља у последње две недеље. Он је указао и на екстремну употребу силе као последњу фазу власти, што може бити опасно за све, и што прави непријатеље међу свим редовима грађана. У циљу избегавања екстремних ситуација, професор сматра да је у периоду масовне репресије кључно прилагодити отпор. Владисављевић је подвукао да је мењање мете протеста на политичке установе, као и бирање представника између редова самих студената, важни кораци за избегавање насиља.
Проф. др Светлана Станаревић подсетила је на улогу полиције у друштву и њихову обавезу према одређеним принципима, као и да непридржавање тих принципа доводи до тензија, неповерења у институције и владање страхом. Она је нагласила да је коришћене етикете ,,терориста” за неистомишљенике изузетно неправедно и да ју је тај наметнут дискурс мотивисао да размишља у обрнутом правцу, односно да ли репресија има елементе државног тероризма. Професорка као преломну тачку грађанског незадовољства наводи протест 15. марта, тврдећи да је полиција изгубила превентивну улогу и прихватила чисту репресију грађана на мирним протестима. Станаревић подсећа да мора да се сачува мир и достојанствен начин протеста, јер се само на миран начин може ући у озбиљну политичку борбу.
Проф. др Миодраг Јовановић ближе је објаснио појам тероризам, наводећи да се управо константним посезањем за реториком тероризма пре може наћи акт државног тероризма. Према његовим речима, постоје три вида државног тероризма — кад влада ангажује паравојне снаге које употребљавају прекомерно насиље у циљу застрашивања, кад влада прибегава средствима насиља који излазе изван законских оквира и кад се врши насиље које достиже тачке тортуре. Професор је акцију испред Правног факултета оценио као преломну тачку протеста, а са пучевима у Аргентини упоредио мере репресије на протесту 15. марта. Јовановић је, дубоко уверен, закључио да застрашивање репресијама не функционише на слободне и побуњене грађане.
Модератор трибине је био проф. др Филип Ејдус са Факултета политичких наука, који је истакао да је ауторитарни режим у Србији у новој фази масовне репресије са елементима државног тероризма и срастања сектора безбедности са партијским и криминалним структурама. Ејдус сматра да стање демократије и људских права већ дуже време пролази кроз рапидно назадовање, а насиље на улицама градова Србије приказује кризу у којој се налазимо.
