Одржани 45. Сусрети социјалних радника ,,Проф. др Невенка Жегарац – живот и рад посвећени заштити деце”

Национална конференција са међународним учешћем, 45. Сусрети социјалних радника, ове године на тему,,Проф. др Невенка Жегарац – живот и рад посвећени заштити деце”, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Скуп је отворила деканка Факултета политичких наука, проф. др Маја Ковачевић, која је нагласила значај неговања овакве традиције коју одржава Одељење за социјални рад и социјалну политику. Она је додала и да управо ови сусрети доприносе томе да наши образовни програми остану савремени и прилагођени потребама праксе.

Продеканка за научноистраживачку делатност Факултета политичких наука, проф. др Александра Крстић, рекла је да су сусрети социјалних радника место на коме се сусрећу наука и пракса, и да је то оно што је важно за наше образовање и студенте. Она је истакла важност оваквих сусрета, захвалила се свим колегиницама које су вредно радиле на организацији скупа и подсетила да је управо професорка Невенка била то место сусрета, градећи мостове међу људима.

Председница Управног одбора Друштва социјалних радника Србије Дијана Јанковић осврнула се на живот и рад професорке Жегарац, наглашавајући да је професорка била ослонац професионалне заједнице и један од најважнијих гласова у развоју социјалног рада у Србији и региону. Она је напоменула и да нас професоркин живот и рад уче да градимо мостове између система и људи, као и да социјални рад није посао, већ позив и одговорност.

Присутнима се обратила и председница студентске организације Унија студената социјалног рада Сандра Ђорђевић, која је објаснила да је професорка Жегарац за студенте била представница професије социјалног рада и да су њена предавања била подстрек за промену. Она је додала да када говоримо о професорки, говоримо и о њеним делима и свему оном што је оставила иза себе.

Након отварања скупа, уследила су пленарна предавања.

Професорка др Анита Бургунд Исаков са Факултета политичких наука одржала је предавање на тему ,,Од права детета до пракси заштите – породица у центру интервенција”.

„Истраживање професорке Жегарац заснивало се на интервенцијама усмерених ка породици како би се спречило издвајање деце и тиме цео систем растеретио изазова са којима се континуирано суочава већ дуги низ година. Када говоримо о контексту пружања услуга у систему социјалне заштите, оно што ће увек бити најважније јесте контекст правде“, оценила је проф. др Анита Бургунд Исаков. Коментаришући своје истраживање, она је истакла успешност процеса деинституционализације за децу без родитељског старања, при чему је велики број деце у породичном, а мањи у домском смештају. Професорка Бургунд Исаков указала је и на важност међусекторске сарадње и правовременом информисању детета о његовим правима.

„Деца коју чекамо – нестала деца“ била је тема проф. др Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Професор је говорио о томе колико, према подацима, годишње деце нестаје, као и које су активности које доводе до тога да дете нестане. Он је нагласио и да деца која најчешће нестају имају између 12 и 17 година и да се ризик непроналаска детета знатно повећава ако оно не буде нађено у року од 24 сата. Професор Југовић је разјаснио многе заблуде о несталој деци, и истакао да ако дете једном побегне од куће, то не значи да ће та активност постати стална пракса. Он је истакао важност увођења јавног регистра нестале деце који би свима пружао помоћ и јасну систематизацију.

Објашњавајући основне појмове свог истраживања на тему „Границе детињства – како миграције обликују дечији рад код раздвојене и непраћене деце“, доценткиња др Виолета Марковић са Факултета политичких наука рекла је да се дечији рад операционализује кроз концепте лаког рада, достојанственог рада и најгоре облике дечијег рада попут укључивања деце проституцију и порнографију. Она је нагласила дихотомију о теорији детињства и издвојила са једне стране незаштићеност деце и неопходност родитељске заштите, а са друге стране чињеницу да су деца носиоци права. У свом раду, доценткиња Марковић бавила се и географским локацијама заступљености злоупотребе дечијег рада у свету, али и на Балкану. Она је упозорила и на озбиљне повреде до којих може доћи због на пример сечења камена и керамике, за посао који су деца на неким локацијама неретко злоупотребљавана у оквиру грађевинске индустрије.

Модераторка отварања и пленарних предавања била је асистенткиња МА Миона Гајић са Факултета политичких наука.

Након пленарних предаваља, студент Јован Робал из студентске организације Унија студената социјалне политике и социјалног рада са Факултета политичких наука, одржао је презентацију на тему „Гледишта деце: права, заштита и одговорност“.

Овогодишњи Сусрети социјалних радника завршени су округлим столом на тему „Свет по мери детета – права, дужности и најбољи интереси“. Учесници округлог стола били су Весна Трбовић из Републичког завода за социјалну заштиту, Јасмина Ивановић из Градског секретаријата за социјалну заштиту, Саша Стефановић из Мреже организација за децу Србије и Ана Продановић из УНИЦЕФ Србија.

Весна Трбовић објаснила је да рад на заштити деце никада није престао и да, иако су многе активности допринеле повећању квалитета живота, поштовања права деце су уназађена. Она је закључила да је једини начин борбе за права деце и праведније друштво да се створи мрежа институција које ће се бавити тим питањем.

Јасмина Ивановић изразила је бригу о изменама и допунама породичног закона које су у току и истакла да је потребно припремити се заједнички за будуће промене. Она је подвукла да је неопходно фокусирати се на проблеме менталног здравља младих, зато што дуги низ година постоји проблем са смештајним капацитетима и програмима такве деце.

Саша Стефановић истакао је важност повезивања практичара и академског рада и осврнуо се на успех професорке Жегарац у повезивању организација и академске заједнице. Он је говорио и о важности константне размене информација са децом и рада на терену.

Ана Продановић објаснила је да је мисија УНИЦЕФ-а да штите права детета која су дефинисана конвенцијом, радећи са државним институцијама, академском заједницом, цивилним друштвом и пружаоцима услуга. Она је оценила да се велики део њиховог рада у Србији ослањао управо на стручност и знање професорке Жегарац, која је имала јединствену улогу у систему социјалне заштите.

Модераторка округлог стола била је проф. др Наталија Перишић са Факултета политичких наука.

По завршетку округлог стола, са учесницима скупа дискутовано је и о другим аспектима угрожености деце.

Овогодишњи Сусрети организовани су у циљу одавања почасти проф. др Невенки Жегарац и сећања на њену посвећеност развоју професије социјалног рада, а нарочито добробити и права деце, кроз бројна истраживања, развој политика и ангажовање заједница. Четрдесет петим Сусретима обележило се наслеђе и наставио рад проф. др Невенке Жегарац у областима у којима је она давала вишедеценијске доприносе.