Представљена књига ,,Степинац и геноцид над Србима у НДХ”
Промоција књиге „Степинац и геноцид над Србима у НДХ” аутора проф. др Предрага Илића, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. О књизи су говорили историчар, политиколог и научни сарадник Института за политичке студије у Београду др Стефан Радојковић и историчар и некадашњи директор Музеја жртава геноцида у Београду др Вељко Ђурић.
Алумниста Факултета политичких наука и аутор књиге проф. др Предраг Илић истакао је да је тема којом се бави осетљива и у научноистраживачком и у политичком смислу. Он је појаснио да се први део књиге тиче држања Степинца у Краљевини Југославији, да други део говори о самом геноциду и могућности да је пројекат истребљења државни, а трећи део је, како каже, посвећен питањима моралног искушења надбискупа Степинца. Проф. др Илић нагласио је како без проучавања лика Степинца не би могао да доноси закључке и разуме његову улогу у НДХ. Он је рекао да су га, током три деценије истраживања, неке информације прогањале, али да није желео да одустане док не дође до заокружене приче.
Др Стефан Радојковић са Института за политичке студије у Београду објаснио је да је геноцид процес који има своје развојне фазе, а да на врхунцу означава уништење једне групе. Он је рекао да се о овој теми говорило и раније, али на сензационалистички начин. Радојковић се усагласио са професором Илићем око важности улоге надбискупа Степинца у систему присутном 1941. године. Он је упозорио и на нестанак докумената у којима је било информација о Конференцији која је претходила настанку логора.
Историчар и некадашњи директор Музеја жртава геноцида у Београду др Вељко Ђурић указао је на проблеме са којима се сусрећу истраживачи и чињеницу да кључне информације из архива често нису доступне. Са публиком је поделио и причу о тзв. „завету ћутања” у којој објашњава уздржавање писаца историје да деле информације које су прикупили током година. Он је појаснио шта је претходило геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Књигу проф. др Предрага Илића окарактерисао је као искорак у историографији, капитално дело којем претходи озбиљан истраживачки процес.
